Петр I. Великиј-основитељ традиције/ Petr I. Velikij-osnovitelj tradicije

Details

Kategorija: KULTURA - RELIGIJA - HISTORIJA

Datum: Četvrtek, 04 August 2011 20:18

Čitanja: 10967

Једин из најзнаніејших гостов в градіе Карловы Вары је был рускиј цар Петр I. Великиј.  В Септембри 2011 тему буде 300. лет, когда он јест был в Карлових Варах.  24. септембра 1711 лета је начал своју п’рву сезону и в 1712 летіе своју втору сезону в градіе, иже јест прославениј својими минералними источниками в целим свіетіе.
Jedin iz najznaniejših gostov v gradie Karlovy Vary je byl ruskij car Petr I. Velikij.  V Septembri 2011 temu bude 300. let, kogda on jest byl v Karlovih Varah.  24. septembra 1711 leta je načal svoju p’rvu sezonu i v 1712 letie svoju vtoru sezonu v gradie, iže jest proslavenij svojimi mineralnimi istočnikami v celim svietie.

Реліеф Петра Великего на стіеніе православнeј църкве в градіе К. Вары / Relief Petra Velikego na stienie pravoslavnej c'rkve v gradie K. Vary.

За јего радостне и пријемне житије в градіе је имал в’рхне командство высокиј дворјанскиј чиновник Антонин Ностиц.  Затоже је был Петр I. задовољениј с службој А. Ностица и такоже карловарске лечебне методы сут  изп’лнили јего очекиванија, он је доишел в град повратно в будущим летіе. Јего другиј пријезд в град је был карловарскими житіељи очекиван, приготовіен и ославен.
Za jego radostne i prijemne žitije v gradie je imal v’rhne komandstvo vysokij dvorjanskij činovnik Antonín Nostic.  Zatože je byl Petr I. zadovoljenij s služboj A. Nostica i takože karlovarske lečebne metody sut  izp’lnili jego očekivanija, on je doišel v grad povratno v buduštim letie. Jego drugij prijezd v grad je byl karlovarskimi žitielji očekivan, prigotovien i oslaven.

Доска с написанијем из паміетника посвіечанего Петру I. / Doska s napisanijem iz pamietnika posviečanego Petru I.

Рускиј цар је был велми силним чловіеком знајущим особно из својего изкушенија различни работы и діеланија. Зато он је был ољубіениј и популарниј между простими људими. 1.Новембра 1712 је был учестником и гостом на свадбіе својего приатеља Вензела Ерба, карловарскего родака кториј је имал дом кдіе діелал и острил ноже и мече.
Карловарскиј столар Франз Діетл је изрезал из древа мале моделы градов и тв’рдиј, кторих цар велми љубил. Ruskij car je byl velmi silnim človiekom znajuštim osobno iz svojego izkušenija različni raboty i dielanija. Zato on je byl oljubienij i popularnij meždu prostimi ljudimi. 1.Novembra 1712 je byl učestnikom i gostom na svadbie svojego priatelja Wenzela Erba, karlovarskego rodaka ktorij je imal dom kdie dielal i ostril nože i meče. Karlovarskij stolar Franz Dietl je izrezal iz dreva male modely gradov i tv’rdij ktorih car velmi ljubil.

Днешниј Хотел Петр, гостиница кдіе рускиј цар  је пребывал . / Dnešnij Hotel Petr, gostinica kdie ruskij car je prebyval .

До днешних днов сут паміетованы јего удивитіелни чины. Наприміер, целиј ден је помагал зидаром и камеником ставіети стіены в доміе званым „ у Пава“. Днес  тамо можеме видіети паміетну доску с написанијем посвіечаним Петру I. В млыніе кдіе сут былы творіены железни вечи, је удіелал железну подкову и железниј прут. Своје в’садничске приготовеније всим је показал, когда на простим селским коњи је выјел на великиј и остриј в’рх званиј „ Јелениј скок“, иже јест от тих днов такоже именованиј „Петров в’рх“. Do dnešnih dnov sut pamietovany jego udivitielni činy. Naprimier, celij den je pomagal zidarom i kamenikom stavieti stieny v domie zvanym „ u Páva“. Dnes  tamo možeme vidieti pamietnu dosku s napisanijem posviečanim Petru I.
V mlynie kdie sut byly tvorieny železni veči, je udielal železnu podkovu i železnij prut. Svoje v’sadničske prigotovenije vsim je pokazal, kogda na prostim selskim konji je vyjel na velikij i ostrij v’rh zvanij „ Jelenij skok“, iže jest ot tih dnov takože imenovanij „Petrov v’rh“.

Стрмиј върх названиј  "Петрова выгледка" / Strmij v'rh nazvanij  "Petrova vygledka".

Погледеније на град из Петровего върха. / Погледеније на град из Петровego върха. ( http://www.zkracovatko.cz/EN4RMU )

Из кости от слона је изрезал малу крабку дла табака. Из древа је створил три ногы дла стола за играније карет. Днес јест можно стол видіети в карловарскем мусеіе. Он јест был такоже добриј стрелник и је добил п’рве міесто в стрелбе на цељ. В мусеіе је можно видіети доскы, иже сут былы употріебіены за цељ и было до њих стрелено. Iz kosti ot slona je izrezal malu krabku dla tabaka. Iz dreva je stvoril tri nogy dla stola za igranije karet. Dnes jest možno stol vidieti v karlovarskem museie. On jest byl takože dobrij strelnik i je dobil p’rve miesto v strelbe na celj. V museie je možno vidieti dosky, iže sut byly upotriebieny za celj i bylo do njih streleno.

Паміетник Петра Великего в Карлових Варах. / Pamietnik Petra Velikego v Karlovih Varah.

В теченији другего прeбыванија в градіе, Петр I. је стретил и разговарал с ніемецким философом Леибнитзом. Цар је подписал лист в кторим је дал Леибнитзово функцију рускего тајнего судитеља с платом 1000 толаров за год.
V tečeniji drugego prebyvanija v gradie, Petr I. je stretil i razgovaral s niemeckim filosofom Leibnitzom. Car je podpisal list v ktorim je dal Leibnitzovo funkciju ruskego tajnego suditelja s platom 1000 tolarov za god.

Руска православна църква в Карлових Варах / Ruska pravoslavna c'rkva v Karlovih Varah  ( http://www.zkracovatko.cz/LSAk82 )( http://www.zkracovatko.cz/45KYSY)

Вси царови пребыванија в градіе је имали и такоже до днес имајут про Карловы Вары велике рекламне значеније. По царови сут начали в град приходити члени руских и полских дворјанских родин и сут помогли двигнути градску економичску ситуацију.  Руски људи приходијут на леченије, отдыханије и отпочинок до днешних днов и твори највишу инострану комуниту в градіе.
Vsi carovi prebyvanija v gradie je imali i takože do dnes imajut pro Karlovy Vary velike reklamne značenije. Po carovi sut načali v grad prihoditi členi ruskih i polskih dvorjanskih rodin i sut pomogli dvignuti gradsku ekonomičsku situaciju. Ruski ljudi prihodijut na lečenije, otdyhanije i otpočinok do dnešnih dnov i tvori najvišu inostranu komunitu v gradie.

Cтариј поштовскиј образ из К. Вар / Starij poštovskij obraz iz K. Var

( inspiracija i prevedenije na NS-jezyk iz članka publikovanego v gazetie Radnični listy 08/2011, ktorij je napisal Dr. Stanislav Burachovič )

(ns)