NAJČITAJEME ČLANKY

Tonuči ostrovy / Тонучи островы

Lužicki Srbi sut  najmenšij slovienskij narod žijučij v jugo-izhodnej časti Niemeckej republiky blizu gradov zvanih Budyšin/Bautzen i Chošebuz /Cottbus. Лужицки Срби сут  најменшиј словіенскиј народ жијучиј в југо-изходнеј части Ніемецкеј републикы близу градов званих Будышин/Баутзен и Хошебуз / Коттбус.

V prošlih viekah je bylo slovienske naselenije približno v celej časti byvšej d’ržavy NDR ( Niemecka demokraticka republika). Severna granica meždu niemeckimi i slovienskimi naselenijami je byla reka Labe/Elbe i južna granica je byla tvoriena približno na reke Sale/Saale.
В прошлих віеках је было словіенске населеније приближно в целеј части бывшеј д’ржавы НДР ( Ніемецка демократицка република). Северна граница между ніемецкими и словіенскими населенијами је была река Лабе/Елбе и јужна граница је была творіена приближно на реке Сале/Саале.

Iz vsih priblizno tri desetih slovienskih plemen žijučih v tih viekah na tutih teritorijah, do dnešnih dnov sut prežili i obranili svoju narodnu identitu toliko samo Lužicki Srbi. Vsi ostatny sut byli poraženi i asimilovani v morji niemeckih priišelcov. Na Baltskih bregah, na ostrovie Rujana i v Meklenburskih nižinah je utihla slovienska reč i glagolenije uže v 11-12 stoletiji. Niekdie se reč predkov je udržela do 13-14 stoletija.  Naprimier v kraji Drevjanov na Luneburskih blatah iže leži na jug ot grada Hamburg do poloviny 18. stoletija. Mnogo dnešnih niemeckih gradov, miest, rek, jezer i gor imaje svoje korieny iz slovienskih imen. Naprimier grad Rostock / Roztoky, Leipzig /Lipsko, Schwerin /Zvierin,  Lubeck / Libice i mnogo drugih.
Из всих приблизно три десетих словіенских племен жијучих в тих віеках на тутих територијах, до днешних днов сут прежили и обранили своју народну идентиту толико само Лужицки Срби. Вси остатны сут были поражени и асимиловани в морји ніемецких приишелцов. На Балтских брегах, на островіе Рујана и в Мекленбурских нижинах је утихла словіенска реч и глаголеније уже в 11-12 столетији. Ніекдіе се реч предков је удржела до 13-14 столетија.  Наприміер в краји Древјанов на Лунебурских блатах иже лежи на југ от града Хамбург до половины 18. столетија. Много днешних ніемецких градов, міест, рек, језер и гор имаје своје коріены из словіенских имен. Наприміер град Ростоцк / Розтокы,  Леипзиг / Липско, Схверин / Звіерин,  Лубецк / Либице и много других.

 Srbskij t'rgovij dom / Србскиј търговиј дом

Lužickih Srbov ( niem. Wendish/Wenden) je dnes niešto okolo 30 tysača osob. Iz tego žije približno jedna tretina v Dolnih Lužicah i govori dolno-lužickim dialektom i ostalni dvie tretiny žijut v Gornih Lužicah i govoriut gorno lužickim dialektom. Lužickosrbskij jazyk jest iz zapadnoslovienskej rodiny jazykov. Dolnolužickij dialekt jest blizkij do polskego, naprotiv temu gornolužickij do českego jazyka. Obače, oba dva jazyky, dolno i gornolužickij sut toliko sebie ravni, že sut bez problemov razumieny meždu seboj. Lužicki Srbi sut dnes dvoj-jezyčny, to znači že znajut niemeckij i srbskij jezyk.
Лужицких Србов ( ніем. Вендиш /Венден) је днес ніешто около 30 тысача особ. Из тего жије приближно једна третина в Долних Лужицах и говори долно-лужицким диалектом и остални двіе третины жијут в Горних Лужицах и говориут горно лужицким диалектом. Лужицкосрбскиј јазык јест из западнословіенскеј родины јазыков. Долнолужицкиј диалект јест близкиј до полскего, напротив тему горнолужицкиј до ческего јазыка. Обаче, оба два јазыкы, долно и горнолужицкиј сут толико себіе равни, же сут без проблемов разуміены между себој. Лужицки Срби сут днес двој-језычны, то значи же знајут ніемецкиј и србскиј језык.

 

 

 Razprostrenije srbskej reči / Разпростреније србскеј речи

Po pričinie velikego množestva niemecki govorijuštih ljudij, razprostrenija lužickosrbskih  naselenij meždu niemeckimi i vse-dnevnego pritisaka ot niemeckego jazyka jest situacija velmo zla. Otnosno temu, mnogo Lužickih Srbov može svoj materskij jazyk upotrebiti toliko samo doma ili v malej občinie ljudij. Na žalost, sut Lužicki Srbi iže znajut svoj jazyk slabo ili jego neznajut, zato što jih roditelji jim sut nepredali materskij jazyk. No takože oni imajut velmo s’rdečnij otnos k lužickosrbskoj kulturie i k vsim večim s’vezanim s tutoj problematikoj.
По причиніе великего множества ніемецки говоријущих људиј, разпростренија лужицкосрбских  населениј между ніемецкими и все-дневнего притисака от ніемецкего јазыка јест ситуација велмо зла. Относно тему, много Лужицких Србов може свој матерскиј јазык употребити толико само дома или в малеј обчиніе људиј. На жалост, сут Лужицки Срби иже знајут свој јазык слабо или јего незнајут, зато што јих родитељи јим сут непредали матерскиј јазык. Но такоже они имајут велмо с’рдечниј относ к лужицкосрбској културіе и к всим вечим с’везаним с тутој проблематикој.

 

 Srbska škola v gradie Chroswitz / Србска школа в градіе Хросвитз

 

Najviečij problem iže Lužickih Srbov dnes muči, jest zatvaranije lužickosrbskih škol, iz finančnih pričin, kdie množestvo učenikov padne pod dva deset. Protivno velikemu dviženiju i protestam je byla zatvorena srbska škola v gradie Chrosčice/Chroswitz.
Vse leto sut umenšeni finančne dotacije iže niemecka vlada davaje na lužickosrbske kulturne i občinske institucije. Zatvaranije škol i umenšene dotacije možut privoditi fatalne udarenije v sudbu i budučnost najmenšego slovienskego naroda.
Највіечиј проблем иже Лужицких Србов днес мучи, јест затвараније лужицкосрбских школ, из финанчних причин, кдіе множество учеников падне под два десет. Противно великему движенију и протестам је была затворена србска школа в градіе Хросчице/Хросвитз.
Все лето сут уменшени финанчне дотације иже ніемецка влада даваје на лужицкосрбске културне и обчинске институције. Затвараније школ и уменшене дотације можут приводити фаталне удареније в судбу и будучност најменшего словіенскего народа.

 

 

Demonstracija protiv zatvoreniju školy v miestie Chroswitz / Демонстрација против затворенију школы в міестіе Хросвитз 

Velikim uspehom Lužickih Srbov je bylo s’tvorenije zakona imenovanego “Srbski zakony “ v niemeckih zemskih državnih krajinah Sasko/Sachsen i Braniborsko/ Brandenburg , iže utv’rduje prava i kompetencije meždu dviema stranami.
Великим успехом Лужицких Србов је было с’твореније закона именованего “Србски законы “ в ніемецких земских државних крајинах Саско/Сахсен и Браниборско/ Бранденбург , иже утв’рдује права и компетенције между двіема странами.

 Udr’žanije živego srbskeho jazyka jest dnes jedna iz najviših priorit srbskih institucij. Srbskij činovnik Jan Bart je byl inspirovan uspešnim projektem na podržanije i revitalizaciju Bretonskego jazyka iz Francije. Lužickosrbska versija projektu jest zvana WITAJ. Ciljem projekta jest učiti predškolne dietata lužiskosrbskij jezyk s pomočij različnih iger, čitanija bajek,  pievanija narodnih piesnij i drugih. Dietata kojihže jih roditelji sut nenaučili srbskij jezyk imajut možnost naučiti sebe jezyk svih predkov. Drugim važnim aspektom dobrego znanija lužickosrbskego jezyka jest jego velika podobnost k drugim slovienskim jezykam. Srbskij jezyk jest naturalnij most k českemu i polskemu jezyku i vieruju že s pomočij mežduslovienskego jezyka takože k ostatnym slovienskim jezykam.
Удр’жаније живего србскехо јазыка јест днес једна из највиших приорит србских институциј. Србскиј чиновник Јан Барт је был инспирован успешним пројектем на подржаније и ревитализацију Бретонскего јазыка из Франције. Лужицкосрбска версија пројекту јест звана ВИТАЈ. Циљем пројекта јест учити предшколне діетата лужискосрбскиј језык с помочиј различних игер, читанија бајек,  піеванија народних піесниј и других. Діетата којихже јих родитељи сут ненаучили србскиј језык имајут можност научити себе језык свих предков. Другим важним аспектом добрего знанија лужицкосрбскего језыка јест јего велика подобност к другим словіенским језыкам. Србскиј језык јест натуралниј мост к ческему и полскему језыку и віерују же с помочиј междусловіенскего језыка такоже к остатным словіенским језыкам.

Svoju existenciju imajut Lužicki Srbi jedino v svojih rukah. Jest toliko samo na njih, da-li budut hotieti predavati svoj jezyk i kulturu svim dietetam i tako garantovati svojemu malemu narodu budučnost. Takože my vsi jim možeme v jejih boji niejako pomoči i pod’ržati jih. Naprimier širiti različni informacije o Lužickih Srbah meždu drugimi ljudimi.
Своју ексистенцију имајут Лужицки Срби једино в својих руках. Јест толико само на њих, да-ли будут хотіети предавати свој језык и културу свим діететам и тако гарантовати својему малему народу будучност. Такоже мы вси јим можеме в јејих боји ніејако помочи и под’ржати јих. Наприміер ширити различни информације о Лужицких Србах между другими људими.

(ns)

 

 

sreda, 16. Oktober 2019

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV