NAJČITAJEME ČLANKY

Istorija karpatskoslovienskego jezyka

Sa statija je prevedienije jednej glavy iz romana Jozefa Ignaca Bajzy (1755-1836) – S'lučaji i izkušenija mladenca Rene. Toj roman je p'rvij, iže bieše napisan v karpatskoslovienskem jezyke, točniejše v jego zahodnem dijalektie. P'rva čast romana bieše izdana po cenzure v godinie 1783. No vtora čast iz godiny 1785 uže izdana ne bieše radi c'rkevnej cenzury. Jej rukopisanije bieše pogublo, i v dnešnih dnah imajeme toliko jej dvie nep'lne izdaniji.

 

 

V prevedieniji se budu d'ržati terminologije, kojuže upotrebivaje autor. Zato je mi treba napisati, že ime karpatskij Slovien v karpatskoslovienskem jezyke jest Slovák/Slováci, no vnimajme, žena jest Slovenka/Slovenky, ne Slováčka/Slováčky, krajina јеst Slovensko, ne Slovácko (Slovácko niekogda zvane Moravské Slovensko jest oblast na јužnej Moravie pri granici s Slovenskom), jezyk jest slovenský, ne slovácky ni slováčky, prosto slovenčina.

Ime Slovien/Slovieni v karpatskoslovienskem jezyke jest Slovan/Slovania ili arhaično Slavian/Slaviani. Slavian autor kdie-tu koristi jako synonym Slovák, što iz dnešnego v'gledienija ne jest točno. Na s'ravnienije ilyrskij Slovien v karpatskoslovienskem jezyke jest Slovinec/Slovinci, žena Slovinka/Slovinky, krajina Slovinsko i jezyk slovinskij ili slovinčina. Ilyrski Slovieni zvut svoj jezyk slovenski ili slovénščina. Haos, ne jest li pravda? I zato ja ljubiu slovienske imenie karpatskij ili ilyrskij Slovien, kdieže jest vse jasno.

Slovie “jezyk” i “reč” jeste v statiji koristiene jako synonymie. No obače jest v modernem jezyke različije medžu jezykom i rečij, jezyk je abstraktnij system pravil' i reč jih konkretna realizacija.


Предсловије

Са статија је преведіеније једнеј главы из романа Јозефа Игнаца Бајзы (1755-1836) – Сълучаји и изкушенија младенца Рене. Тој роман је първиј, иже біеше написан в карпатскословіенскем језыке, точніејше в јего заходнем дијалектіе. Първа част романа біеше издана по цензуре в годиніе 1783. Но втора част из годины 1785 уже издана не біеше ради църкевнеј цензуры. Јеј рукописаније біеше погубло, и в днешних днах имајеме толико јеј двіе непълне изданији.
В преведіенији се буду държати терминологије, којуже употребиваје аутор. Зато је ми треба написати, же име карпатскиј Словіен в карпатскословіенскем језыке јест Словак/Словаци, но внимајме, жена јест Словенка/Словенкы, не Словачка/Словачкы, крајина јест Словенско, не Словацко (Словацко ніекогда зване Моравске Словенско јест област на јужнеј Моравіе при граници с Словенском), језык јест словенскы, не словацкы ни словачкы, просто словенчина.
Име Словіен/Словіени в карпатскословіенскем језыке јест Слован/Слованиа или архаично Славиан/Славиани. Славиан аутор кдіе-ту користи јако сыноным Словак, што из днешнего въгледіенија не јест точно. На съравніеније илырскиј Словіен в карпатскословіенскем језыке јест Словинец/Словинци, жена Словинка/Словинкы, крајина Словинско и језык словинскиј или словинчина. Илырски Словіени звут свој језык словенски или словеншчина. Хаос, не јест ли правда? И зато ја љубю словіенске именіе карпатскиј или илырскиј Словіен, кдіеже јест все јасно.

Словіе “језык” и “реч” јесте в статији користіене јако сыноныміе. Но обаче јест в модернем језыке различије меджу језыком и речиј, језык је абстрактниј сыстем правилъ и реч јих конкретна реализација.

 

Putprovoditelj kaže Renemu o Slovakah, o jih jezyku, literature i istoriji,

1. častj

Po vratieniji do gospody se s'vietovahu, kamože p'rvieje poidut radi izkušenijej.

Idieme,” predložiše našim putujučim putprovoditelj, “medžu slovenskij narod, iže v'selil zemju na obie stranie vyšnego toka reky Vag, ottuda budeme prod'lžati v'nutro krajiny.

Путпроводитељ каже Ренему о Словаках, о јих језыку, литературе и историји,

1. часть

По вратіенији до господы се съвіетоваху, каможе първіеје поидут ради изкушенијеј.

Идіеме,” предложише нашим путујучим путпроводитељ, “меджу словенскиј народ, иже въселил земју на обіе страніе вышнего тока рекы Ваг, оттуда будеме продължати вънутро крајины.


Dobro,” otvietiše Van Stiphout, “a jakij jest to narod, toj slovenskij ili slavianskij narod? Slyšeh i čitah mnogo o sej krajine i iz togo znaju, že sdie sut žitelji raznih jezykov: najbole je sdie Vugrecev (zapiska prevoditelja: tu razumi samo Madjarov), po kojihže jest krajina zvana, potom Slovakov i Niemcev. O Slovakah vsjako trudno naiti niešto v knigah, glavno v tieh starodrevnejših. Sij narod ne imaje, ni ne imaše nijake listija, v nihže by se govorilo o jego koreni ili o jego domačnem jezyke. Gorko-težko jesme našli jednu niekolikostranicovu knižku, da naučime se niešto na put iz sej reči, znajeme joj niešto govoriti i zapytati tamo ponie gryz hleba, jako se govori.”

Добро,” отвіетише Ван Стипхоут, “а јакиј јест то народ, тој словенскиј или славианскиј народ? Слышех и читах много о сеј крајине и из того знају, же сдіе сут житељи разних језыков: најболе је сдіе Вугрецев (записка преводитеља: ту разуми само Мадьаров), по којихже јест крајина звана, потом Словаков и Ніемцев. О Словаках всјако трудно наити ніешто в книгах, главно в тіех стародревнејших. Сиј народ не имаје, ни не имаше нијаке листија, в нихже бы се говорило о јего корени или о јего домачнем језыке. Горко-тежко јесме нашли једну ніеколикостраницову книжку, да научиме се ніешто на пут из сеј речи, знајеме јој ніешто говорити и запытати тамо поніе грыз хлеба, јако се говори.”


Istino,” s'kazaše putprovoditelj, “Sij narod ne imaje, ni ne imaše knigy v pravem značeniji slova. Niekoliko molitvenikov za oba pola, niekoliko kalendarov i nemnogo piesnjej, na koježe knig'tiskniki vsegda dop'lnivajut, že sut novi, hotj ne jest ni pametnika, kogdaže biehu p'rvijkrat izdani na svietlo svieta – to jest vse, štože vazmožno naiti v magazine knig'zavoda. Samo Bog znaje, na čemže leži vina, že sij narod je otv'rgnul pero daže tako velmi... No je treba go pohvaliti, že um ne je stratil nikogda.

Истино,” съказаше путпроводитељ, “Сиј народ не имаје, ни не имаше книгы в правем значенији слова. Ніеколико молитвеников за оба пола, ніеколико календаров и немного піесњеј, на којеже книгътискники всегда допълнивајут, же сут нови, хоть не јест ни паметника, когдаже біеху първијкрат издани на свіетло свіета – то јест все, штоже вазможно наити в магазине книгъзавода. Само Бог знаје, на чемже лежи вина, же сиј народ је отвъргнул перо даже тако велми... Но је треба го похвалити, же ум не је стратил никогда.


Da leži vina na čem-budj, imaje to velmi zle posledstvija, ibo nynie vierno bezmočno bludime v gustej mgle, ašte hočeme znati niešto o počatke sego roda ili kogdaže i jestli jako pobieditelj priideše do tutej oblasti... Novejšim pisateljam, iže priimahu se zadanije, bieše treba vse iskati v tieh starih listijah i prizvati za s'viedietelje starodavnih autorov – i to členov drugih narodov, jakože uže v našem nevazmožno naiti nikogo – jako bieše Στράβων (Strabon), Plinius, Πτολεμαίος (Ptolemaios), Διόδωρος (Diodoros) i drugi. No u sih pisateljev ne naideme ni jedinkrat ime Slaviana ili Slováka – što je ravno, ibo ašte jih ime iz'hodi ot slavy, je treba zvati je Slaviani, ašte od slova – Slováci – no ne imenom Skytov, Sarmatov, Gotov, o nihže mieniut, že sut Slaviani. Ne sut li imenom Skytov zvani takože Vugreci?

Да лежи вина на чем-будь, имаје то велми зле последствија, ибо ныніе віерно безмочно блудиме в густеј мгле, аште хочеме знати ніешто о початке сего рода или когдаже и јестли јако побіедитељ приидеше до тутеј области... Новејшим писатељам, иже приимаху се заданије, біеше треба все искати в тіех старих листијах и призвати за съвіедіетеље стародавних ауторов – и то членов других народов, јакоже уже в нашем невазможно наити никого – јако біеше Στράβων (Страбон), Плинюс, Πτολεμαίος (Птолемаиос), Διόδωρος (Диодорос) и други. Но у сих писатељев не наидеме ни јединкрат име Славиана или Словака – што је равно, ибо аште јих име изъходи от славы, је треба звати је Славиани, аште од слова – Словаци – но не именом Скытов, Сарматов, Готов, о нихже міенют, же сут Славиани. Не сут ли именом Скытов звани такоже Вугреци?


Rečeni autori mieniut, že predki Slovákov sut Jafetovi potomki Gomer, Aškenaz, Rifant, Torgam, Tubal, Mešech, Magog (z.p. vidi knigu Genesis, glava 10), ibo tito p'rvi v'selihu se pri Kaspickem morji i potom razširihu se k Visle i Volge. Radi svojih predpoloženijej, že Slováci izhodiut ot Jafeta, iskajut s'viedienija takože v Bibliji svetej, i ponieže to ime jest vaz'možno naiti v trideset osmej glave Ezehijela, tako v to vieriut. A bez usilija i ješte vierydostojnejšie byhu dokazali jih starodavnost, jako li byhu proglasili za jih otca Noema ili ravno Adama. U sego izvodenija počatka narodov mne najbole udivuje, že ni jedin rod, iže niešto znaje o Hamovem prestupieniji protiv svojemu otcu, ne hoče imati sebie za potomka ovego Hana (z.p. “smiešnij” slučaj - vidi knigu Genesis, glava 9). Ubo Semu i Jafetu jest sudene byti koren vsih.

Речени аутори міенют, же предки Словаков сут Јафетови потомки Гомер, Ашкеназ, Рифант, Торгам, Тубал, Мешех, Магог (з.п. види книгу Генесис, глава 10), ибо тито първи въселиху се при Каспицкем морји и потом разшириху се к Висле и Волге. Ради својих предположенијеј, же Словаци изходют от Јафета, искајут съвіедіенија такоже в Библији светеј, и поніеже то име јест вазъможно наити в тридесет осмеј главе Езехијела, тако в то віерют. А без усилија и јеште віерыдостојнејшіе быху доказали јих стародавност, јако ли быху прогласили за јих отца Ноема или равно Адама. У сего изводенија початка народов мне најболе удивује, же ни једин род, иже ніешто знаје о Хамовем преступіенији против својему отцу, не хоче имати себіе за потомка овего Хана (з.п. “сміешниј” случај - види книгу Генесис, глава 9). Убо Сему и Јафету јест судене быти корен всих.


Podobno jest velmi neiste, kogdaže priidehu Slováci do tutej oblasti iz svojih starih v'selenijej, jakijže narod sdie naidehu, jakože go premožehu, jestli go izgnahu ili go pog'ltihu i naučihu svoju reč... Ravnu vierydostojnost imajut s'viesti o tom, kolikože i iže kralji vladahu tutej krajinie, donde si ju po kuskah ne razdelihu vselični drugi d'ržavy. Ili jakeže vojny vedehu i kolikože pobied' dosegnuhu... Bo – jako jesm uže s'kazal – starodavni autori niekogda vazpominajut o silnem i močnem vojinstvije Skytov, Kvadov, Antov (z.p. Anti sut vietva Slovienov) ili Sporov, Sarmatov i Markomanov, štože v'stavaje sumnienija, kogože razumiejut tiemi imenami, ubo ne sut tako povinni označovati razlučno niejakij narod, no vse v'kupie. Tako imenom Skytov biehu razumieni vsi narody, iže se živihu mlekom i syrom i obyčajno prihodihu iz Azije. Kvadami biehu označeni ljudi nepokojni i agresivni. Markomani – jako govori jih niemecske ime - v'selihu prigranične kraje germanskej zemje. I takože drugi imena naležahu, ašte ne vsegda, ponie v različnih časah istino drugim i različnejšim narodam neželi biehu Slováci. No hotj by se simi imenami razumiel slovenskij rod, vaznikaje tim pytanije, kojim Slovákam ili Slavianam je treba pripisati ovе slavnе činy, zatože jih bieše niekoliko vietvej i vsjaka imaše svojego vladyku?

Подобно јест велми неисте, когдаже приидеху Словаци до тутеј области из својих старих въселенијеј, јакијже народ сдіе наидеху, јакоже го преможеху, јестли го изгнаху или го погълтиху и научиху своју реч... Равну віерыдостојност имајут съвіести о том, коликоже и иже краљи владаху тутеј крајиніе, донде си ју по кусках не разделиху вселични други държавы. Или јакеже војны ведеху и коликоже побіедъ досегнуху... Бо – јако јесм уже съказал – стародавни аутори ніекогда вазпоминајут о силнем и мочнем војинствије Скытов, Квадов, Антов (з.п. Анти сут віетва Словіенов) или Споров, Сарматов и Маркоманов, штоже въставаје сумніенија, когоже разуміејут тіеми именами, убо не сут тако повинни означовати разлучно ніејакиј народ, но все въкупіе. Тако именом Скытов біеху разуміени вси народы, иже се живиху млеком и сыром и обычајно приходиху из Азије. Квадами біеху означени људи непокојни и агресивни. Маркомани – јако говори јих ніемецске име - въселиху приграничне краје германскеј земје. И такоже други имена належаху, аште не всегда, поніе в различних часах истино другим и различнејшим народам нежели біеху Словаци. Но хоть бы се сими именами разуміел словенскиј род, вазникаје тим пытаније, којим Словакам или Славианам је треба приписати ове славне чины, затоже јих біеше ніеколико віетвеј и всјака имаше својего владыку?

 

Da uže sij narod izhodi iz kogo-budj i priideše sdie ovako ili ovako i kogda-budj, jest iste, že d'lgo žije v tutieh širokih krajah i vierno bieše vsegda silnij. Моžeme to posuditi uže iz togo, že je ud'ržal si tako d'lgo, hotj ne znajeme ni čas jego prihoda, mnogo krajin' pod svojim vladanijem. Niekoje, jako Rusi ili Moskovci, sut ud'ržali si to donynie.

Да уже сиј народ изходи из кого-будь и приидеше сдіе овако или овако и когда-будь, јест исте, же дълго жије в тутіех широких крајах и віерно біеше всегда силниј. Можеме то посудити уже из того, же је удържал си тако дълго, хоть не знајеме ни час јего прихода, много крајинъ под својим владанијем. Ніекоје, јако Руси или Московци, сут удържали си то доныніе.


Nedavno je izdal istij svietskij jerej (z.p. Bajza vazmožno mieni jereja Matthias Bel - Notitia Hungariae novae historico-geographica) knigu o sudjbinie Slovákov do sih časov, kdie mnogo govori o jih počatke, kraljah, iže jim vladahu, o jimi s'praviavanimi krajinami, govori o nravah i obyčajah, iže d'ržahu ješte jako pogani. To je hvalydostojne dielo, ibo je s'dielal, kolikože samo je mogol, daže ješte bole neželi drugi, iže pred njim vаzjehu podobnu več na svoje ramenie v Čehiji, na Moravie ili v Polskej. Toliko jedno je treba žaliti, že jako Slovák ne je napisal rečene dielo slovenski. Istino je dobro znal, že (z.p. svobodnе prevеdienije)

slavianska reč je tako velmi znajema, redka,

že tuzim i strannim ona je uboga kletka,

slovenčinu provadžajut taki sluhy,

lučše je ljudam navsegda byti gluhi.

Недавно је издал истиј свіетскиј јереј (з.п. Бајза вазможно міени јереја Matthias Bel - Notitia Hungariae novae historico-geographica) книгу о судьбиніе Словаков до сих часов, кдіе много говори о јих початке, краљах, иже јим владаху, о јими съправиаваними крајинами, говори о нравах и обычајах, иже държаху јеште јако погани. То је хвалыдостојне діело, ибо је съдіелал, коликоже само је могол, даже јеште боле нежели други, иже пред њим вазјеху подобну веч на своје раменіе в Чехији, на Моравіе или в Полскеј. Толико једно је треба жалити, же јако Словак не је написал речене діело словенски. Истино је добро знал, же (з.п. свободне преведіеније)

славианска реч је тако велми знајема, редка,

же тузим и странним она је убога клетка,

словенчину проваджајут таки слухы,

лучше је људам навсегда быти глухи.

 

Dobro je znal, že učeni drugih narodov i tuzih jezykov ne byhu zaimali se mnogo jego dielom, ni otdali jemu v'nimanije, ubo imajut dostatek drugih knig' s različnim s'd'ržajem, koježe razumiejut legče. Ubo sami Slováci si ceniut listija v svojej reči tako malo, že mnogaždy takože darovane otv'rgajut. I kogdaže niekto snaži se niešto take izdati, obyčajno govoriut: “Zašto je treba se nepotrebno trevožiti i ubijati, ubo slovenskij narod je se ud'ržal daže bez takih večij? Zašto je to dobre, što tim hoče dosegnuti, jaka polza bude iz togo?” I tako divno se pytajut i mysliut mnogi rodni žitelji. Zato vsjakij, ktože hoče niešto predložiti obštinie, glavno ašte piše hotj malo ostrejšim perom i kusne jedva niekoliko nosov, isto jest jemu povinne gotoviti g'rlo za prožranije najgorkejših g'ltov i žaludek ukrepiti za jih s'travenije.

Добро је знал, же учени других народов и тузих језыков не быху заимали се много јего діелом, ни отдали јему въниманије, убо имајут достатек других книгъ с различним съдържајем, којеже разуміејут легче. Убо сами Словаци си ценют листија в својеј речи тако мало, же многажды такоже дароване отвъргајут. И когдаже ніекто снажи се ніешто таке издати, обычајно говорют: “Зашто је треба се непотребно тревожити и убијати, убо словенскиј народ је се удържал даже без таких вечиј? Зашто је то добре, што тим хоче досегнути, јака полза буде из того?” И тако дивно се пытајут и мыслют многи родни житељи. Зато всјакиј, ктоже хоче ніешто предложити обштиніе, главно аште пише хоть мало острејшим пером и кусне једва ніеколико носов, исто јест јему повинне готовити гърло за прожраније најгоркејших гълтов и жалудек укрепити за јих сътравеније.

 

Ni ne tako davno niekto je se podjel – byvšij ukrepen s'vremenoj literarnoj svobodoj – takože pisati i hotiel je izdanijem različnih knižek' koristiti su naděždu za dobro svojej krajiny. Ponieže je byl Slovák, pisal je je slovenski, ibo je si myslel, že jako ne bude imati jego usilije inakij nasledek, ponie s'dielaje lekgčij put drugim, razumniejših i učeniejših vazbudi, da uže končenie Slováci, ubo Slaviani tutej zemji, izidut iz viečnej gniloby, ibo drugi – jako Čehi i Moravijani – sut boli donynie vierno uspiešniejši v sih večih.

Ни не тако давно ніекто је се подьел – бывшиј укрепен съвременој литерарној свободој – такоже писати и хотіел је изданијем различних книжекъ користити су надіежду за добро својеј крајины. Поніеже је был Словак, писал је је словенски, ибо је си мыслел, же jако не буде имати јего усилије инакиј наследек, поніе съдіелаје лекгчиј пут другим, разумніејших и ученіејших вазбуди, да уже конченіе Словаци, убо Славиани тутеј земји, изидут из віечнеј гнилобы, ибо други – јако Чехи и Моравијани – сут боли доныніе віерно успіешніејши в сих вечих.


Sij rečenij slovenskij buditelj kromie drugih svojih diel' je napisal takože stihy o vsih graždanskih pričetah, ili lučše s'kazane satiry protiv nedostojnostim v sih pričetah - i si diela ne sut byli napisani neznajučim – a naprazdno. Byl je niekto, iže je dielo opisal – hotj vienski cesarsko-kraljovski cenzori sut jego povolili – iz časti jako lukave, sm'rdiuče krivovierstvom i imajuče što-budj podobne. Ubo i tako je u gospodstva pisatelja dosegnul, že je se s'jedinilo s jego v'gledienijem, dielo sut označili s černoj pečatij i ne sut povolili iziti na božie svietlo.”

Сиј речениј словенскиј будитељ кроміе других својих діелъ је написал такоже стихы о всих гражданских причетах, или лучше съказане сатиры против недостојностим в сих причетах - и си діела не сут были написани незнајучим – а напраздно. Был је ніекто, иже је діело описал – хоть віенски цесарско-краљовски цензори сут јего поволили – из части јако лукаве, смърдюче кривовіерством и имајуче што-будь подобне. Убо и тако је у господства писатеља досегнул, же је се съјединило с јего въгледіенијем, діело сут означили с черној печатиј и не сут поволили изити на божіе свіетло.”


Putprovoditelj jim zajedno s tim prečitaše niekoliko stihov, na nihže bieše se klelo najbole. Rene s Van Stiphoutom ne znaše, jestli bieše jim treba se smieti ili gnevati, no jasno otsudihu take nebreženije ili neviedomstvo reči, daže vazmožno umyslenu “pečalj”, da Slováci neprestano m'lčajut. Rene potom izpytavaše na togo človieka, iže bieše zastavil izdanije knigy i svarom i s'vadoj bieše zaprel to, štože milos'rdno bieše povolila najvyšejša moč.

Путпроводитељ јим заједно с тим пречиташе ніеколико стихов, на нихже біеше се клело најболе. Рене с Ван Стипхоутом не знаше, јестли біеше јим треба се сміети или гневати, но јасно отсудиху таке небреженије или невіедомство речи, даже вазможно умыслену “печаљ”, да Словаци непрестано мълчајут. Рене потом изпытаваше на того чловіека, иже біеше заставил изданије книгы и сваром и съвадој біеше запрел то, штоже милосърдно біеше поволила највышејша моч.

sreda, 16. Oktober 2019

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV