NAJČITAJEME ČLANKY

Poslednij Wend / Последниј Венд

Jan (Johann) Parum Schultze (1677-1740) , wendskij seljak, činovnik i upravitelj v selie zvanem Žičin ( Suthen ), blizu grada Luchow. Јан (Јоханн) Парум Шултзе (1677-1740), вендскиј сељак, чиновник и управитељ в селіе званeм Жичин ( Сутхен ), близу града Лухов.

 

 

 

 

http://www.zkracovatko.cz/CGaaoN

http://www.zkracovatko.cz/B3OUJa

Činovnikami sut byly uže jego died i otec.  J.P.Schultze tuto funkciju je prijmul jako nasledstvo po svojih predkah. Jego otec i takože Johann sut byly dobrimi gospodarami i v tečeniji časa sut s’brali dostojne imanije, vlastnili niekoliko dvorcov i poljej.

Чиновниками сут былы уже јего діед и отец. Ј.П.Шултзе туто функцију је пријмул јако наследство по својих предках. Јего отец и такоже Јоханн сут былы добрими господарами и в теченији часа сут с’брали достојне иманије, властнили ніеколико дворцов и пољеј.

J.P.Schultze je byl jednim iz poslednih živučih govornikov slovienskego (wendskego) jazyka (drevjanskij jazyk ). http://www.zkracovatko.cz/mEwD27
V jego dnih je byl drevjanskij jazyk na kraju svojej s’mrti. Dobro znajučij biednu situaciju svojego rodnego jazyka i jego postepne umiranije, Johann je napisal “ Drevjansku kroniku”, http://www.zkracovatko.cz/6UPIol , kdie možeme čitati jego izrečenije : “ Mojim namierom i zamysljom jest v tutim letie 1727 spisati žitije i obyčaje wendskih slovienov a slovnik jih reči. Tako je hotiel predložiti okolnemu svietu wendskij jazyk i spasiti jego pro buduči generacije. Kroniku je napisal na niemeckim jazykie i jest to jedina pismenost napisana človiekom znajučim wendskij jazyk i zato imaje veliku važnost.

Ј.П.Шултзе је был једним из последних живучих говорников словіенскего (вендскего) јазыка (древјанскиј јазык ).
В јего дних је был древјанскиј јазык на крају својеј с’мрти. Добро знајучиј біедну ситуацију својего роднего јазыка и јего постепне умираније, Јоханн је написал “ Древјанску кронику”, кдіе можеме читати јего изреченије : “ Мојим наміером и замысљом јест в тутим летіе 1727 списати житије и обычаје вендских словіенов а словник јих речи. Тако је хотіел предложити околнему свіету вендскиј јазык и спасити јего  про будучи генерације. Кронику је написал на ніемецким јазыкіе и јест то једина писменост написана чловіеком знајучим вендскиј јазык и зато имаје велику важност.

Smutnij zapis iz kroniky : “ Moj died i moj otec je znali velma dobro wendskij i takože niemecskij jazyk. No v jih dobah niejaki ljudi uže sut govorili miešaninoj niemecko-wendskego jazyka. Ja jesm starij četyrideset i sedm let i kogda mnie i ještie trih osob iz našego sela više nebude, nikto nebude znati jako se govori na našem jazykie slovo „pes”  i naša reč bude m’rtva.

Смутниј запис из кроникы : “ Мој діед и мој отец је знали велма добро вендскиј и такоже ніемецскиј јазык. Но в јих добах ніејаки људи уже сут говорили міешаниној ніемецко-вендскего јазыка. Ја јесм стариј четыридесет и седм лет и когда мніе и јештіе трих особ из нашего села више небуде, никто небуде знати јако се говори на нашем јазыкіе слово „пес”  и наша реч буде м’ртва.

Dielo J.P.Schultze, mudrego seljaka i letopisce je velma važno i kaže nam ljubiti  a obranjati naših materskih jazykov i čestiti a respektovati druge inostrane jazyky. V museie pod otkrytim nebom v gradie Lubeln http://www.zkracovatko.cz/pK0XfM, posviečanim drevjanskej architekturie je možno vidieti dom J.P Schultze. Na stenie doma je doska kdie sut napisani imena vsih učenikov zasviečavših svoje žitije poznaniju drevjanskego jazyka
Na p’rvim miestie meždu vsimi je učenij jezuita, filolog, istorik i osnovitelj českej slavistiky Josef Dobrovský. http://www.zkracovatko.cz/2cUmvM

Діело Ј.П.Шултзе, мудрего сељака и летописце је велма важно и каже нам љубити  а обрањати наших матерских јазыков и честити а респектовати друге иностране јазыкы. В мусеіе под открытим небом в градіе Лубелн  посвіечаним древјанскеј архитектуріе је можно видіети дом Ј.П Шултзе. На стеніе дома је доска кдіе сут написани имена всих учеников засвіечавших своје житије познанију древјанскего јазыка.
На п’рвим міестіе между всими је учениј језуита, филолог, историк и основитељ ческеј славистикы Јосеф Добровскы.

Drevjansko / Древјанско

Drevjansko (niemecskij nazev Drawehn ili Drawanenland, dnes Hannoversches Wendland ) jest krajina okolo reky Jasna (Jatzel) obkružena lesami. http://www.zkracovatko.cz/zyeqGi
V krajinie je možno naiti mnogo miest imajučih slovienske korieny.
Naprimier Buckau, Breese, Grabow, Grabau, Klenow, Clenze, Jabel, Liepa, Tiesau, Varbitz, Breselenz, Lensian i mnogo drugih. Древјанско (ніемецскиј назев Дравехн или Драваненланд, днес Ханноверсхес Вендланд ) јест крајина около рекы Јасна (Јатзел) обкружена лесами.
В крајиніе је можно наити много міест имајучих словіенске коріены.
Наприміер Буцкау, Бреесе, Грабов, Грабау, Кленов, Цлензе, Јабел, Ліепа, Тіесау, Варбитз, Бреселенз, Ленсиан и много других.

{gitube vid:=AZFcBH_vRRo&feature=related}

http://www.zkracovatko.cz/Aqshgp

http://www.zkracovatko.cz/EYuNQa

http://www.zkracovatko.cz/TLug02

(ns)

subota, 20. Jul 2019

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV