Gotšalk-poslědny šans polabskih slověnov?

 

Gotšalk-poslědny šans polabskih slověnov?

 

Готшалк-послѣдны шанс полабских словѣнов?

 

 

 

Obodritsky vladyka, ktory je hočel iztvoriti nezavisnu i silnu d'ržavu. S pomočju bremskego arcibiskupa Adalberta je imal v planu svoju d'ržavu hristianizovati i tako vzeti svojim neprijatělam jedin iz argumentov k vojenskim napadanijam na jego zemje.  Gotšalk je byl ubit v poganskom ljudovom povstaniji.

Ободритскы владыка, кторы је хочел изтворити независну и силну държаву. С помочју бремскего арцибискупа Адалберта је имал в плану своју държаву христианизовати и тако взети својим непријатѣлам једин из аргументов к војенским нападанијам на јего земје.  Готшалк је был убит в поганском льудовом повстанији.

Gotšalk je byl synom vladyky Pribigněva i danskej princesy. Svoju mladost i dětinstvo je prožil v Luneburskom kraju v benediktinskom monastiru. V letě 1031 je byl Gotšalkov otec ubit saskim ubijcom. Kogda Gotšalk je prijal informaciju o ubijstvu svojego otca, mnogo se je razgněval na Sasov, izběgl iz monastira povratno v obodritsku zemju i načal je vojnu protiv Sasam. Postepno je sobral veliku družinu bojovnikov, opustošil i uničil sasku zemju, spalil mnogo domov i dvorcov. Toliko samo dvě tv'rdije imenovane Itzehoe i Bokeldeburg sut ostali ohraněny pred Gotšalkovimi vojenskimi napadami i svoje žitije v njih sut spasilo mnogo Sasov. No v koncu je padl Gotšalk v ruky saskego vojevody Bernarda i je byl v'saděny v temnicu.

Готшалк је был сыном владыкы Прибигнѣва и данскеј принцесы. Своју младост и дѣтинство је прожил в Лунебурском крају в бенедиктинском монастиру. В летѣ 1031 је был Готшалков отец убит саским убијцом. Когда Готшалк је пријал информацију о убијству својего отца, много се је разгнѣвал на Сасов, избѣгл из монастира повратно в ободритску земју и начал је војну против Сасам. Постепно је собрал велику дружину бојовников, опустошил и уничил саску земју, спалил много домов и дворцов. Толико само двѣ твърдије именоване Итзехое и Бокелдебург сут остали охранѣны пред Готшалковими војенскими нападами и своје житије в нјих сут спасило много Сасов. Но в концу је падл Готшалк в рукы саскего војеводы Бернарда и је был въсадѣны в темницу.

Vladyka Bernard je byl mudrym člověkom i jego zamyslom je bylo udělati iz Gotšalka svojego prijatěla, no takože dluguječego člověka. Zato je nakazal po někakom času Gotšalka osvoboditi iz vězenija i dati jemu mnogo cenih darov. Posle propuštěnija iz vězenija je išel Gotšalk do Danska, kdě je imal rodinu iz strany svojej  matky. V Dansku je udělal veliku karijeru kak vojevoda-jarl i učestvoval se v danskih vojenskih napadah na Angliju i Skandinaviju. Oženil se je s dočeroj danskego kralja Knuta i vratil se je opět v hristiansku c'rkvu.

Владыка Бернард је был мудрым чловѣком и јего замыслом је было удѣлати из Готшалка својего пријатѣла, но такоже длугујечего чловѣка. Зато је наказал по нѣкаком часу Готшалка освободити из вѣзенија и дати јему много цених даров. После пропуштѣнија из вѣзенија је ишел Готшалк до Данска, кдѣ је имал родину из страны својеј  маткы. В Данску је удѣлал велику каријеру как војевода-јарл и учествовал се в данских војенских нападах на Англију и Скандинавију. Оженил се је с дочерој данскего кральа Кнута и вратил се је опѣт в христианску църкву.

Gotšalk, muž bystrego duha i praktičskego dějanija je b'rzo poznal, že jedina možnost kak spasiti i obraniti svoj narod pred vojenskimi napadami jest jego široka hristianizacija. Tako je hotěl ubiti jedin iz argumentov, ktory je byl upotrěbljavan za organizovanije vojenskih atakov na poganske zemje.

Готшалк, муж быстрего духа и практичскего дѣјанија је бързо познал, же једина можност как спасити и обранити свој народ пред војенскими нападами јест јего широка христианизација. Тако је хотѣл убити једин из аргументов, кторы је был употрѣблјаван за организованије војенских атаков на поганске земје.

Posle sm'rti vladyky Ratibora v letě 1044, je s danskoj pomočjeju načal vladnuti v Obodritskej d'ržavě i vsu svoju silu je obračal na razširěnije hristianstva. Velikego pomočnika je imal v Hamburskem arcibiskupu Adalbertu, zatože obodritska zemja je byla častěj jego eparhije. V Obodritsku je bylo postavěno několiko novih monastirov, byla je obnověna Stargradska eparhija i osnovany novi eparhije v Ratiboru i Mikilinburku. Črez vsi tuti dosaženija, i črez dobru volju Gotšalka, ktory na c'rkvenih službah je stal blizu duhovnika i kogda ljudi ne razuměli, prekladal jego rěč iz latiny na jih rodny slověnsky jezyk, širěnije hristianstva medžu prostimi ljudimi ne imalo velike uspěhy.

После смърти владыкы Ратибора в летѣ 1044, је с данској помочјеју начал владнути в Ободритскеј държавѣ и всу своју силу је обрачал на разширѣније христианства. Великего помочника је имал в Хамбурскем арцибискупу Адалберту, затоже ободритска земја је была частѣј јего епархије. В Ободритску је было поставѣно нѣколико нових монастиров, была је обновѣна Старградска епархија и основаны нови епархије в Ратибору и Микилинбурку. Чрез вси тути досаженија, и чрез добру вольу Готшалка, кторы на църквених службах је стал близу духовника и когда льуди не разумѣли, прекладал јего рѣч из латины на јих родны словѣнскы језык, ширѣније христианства меджу простими льудими не имало велике успѣхы.

S svojimi močnimi saskimi i danskimi susedami je hotěl žiti v miru, da by mogl v mirovih časah posiliti organizačnu i ekonomičnu strukturu svojej d'ržavy i tako ju prigotoviti na buduče vojne časy. V letě 1057 je včlenil v svoju d'ržavu takože plemena lutickih Črezpěnanov i Hyžanov, ktori sut byly oslabeni po bojah s Dolenčanami i Ratarami. Močnost i sila Gotšalkovej d'ržavy je rastla. V okolnih zemjah je byl zvan "Kraljem", no prosty obodritsky ljud ne jest byl zadovoljen širěnijem hristianstva i platěnijem podankov do Saskej d'ržavy.

С својими мочними саскими и данскими суседами је хотѣл жити в миру, да бы могл в мирових часах посилити организачну и економичну структуру својеј държавы и тако ју приготовити на будуче војне часы. В летѣ 1057 је вчленил в своју държаву такоже племена лутицких Чрезпѣнанов и Хыжанов, ктори сут былы ослабени по бојах с Доленчанами и Ратарами. Мочност и сила Готшалковеј държавы је растла. В околних земјах је был зван "Кральем", но просты ободритскы льуд не јест был задовольен ширѣнијем христианства и платѣнијем поданков до Саскеј държавы.

V letě 1066 je načalo ljudove povstanije protiv Gotšalkovi. Povstanije je bylo podd'rženo i voděno byvšimi poganskimi duhovnikami, ktori sut hotěli opět imati svoju byvšu moč.
P'rvoj ž'rtvoj je byl sam vladyka Gotšalk ubity 7. junija v kupě s svojimi drugami i duhovnikami na stepenah altara v c'rkvi v gradu Lončinu. Gotšalkova žena i jego dva syni sut spasili svoje žitije i izběgli v Sasku d'ržavu. To je byl konec muža, ktory kogda by imal věčej časa, by možno pretvoril Obodritsko v mladu feudalnu d'ržavu, ktora by imala šans preživěti expanziju svojego močnego zahodnego suseda, i v ktorej by slověnski jezyk jej obyvatělov imal čas na literarnu stabilizaciju. Dnes sut krajiny byvšego Obodritska p'lno germanizovani, toliko samo někaki nazvy i imena rěk i gradov nam govorjut, že tamo žil ljud govorěvšy slověnskim jezykom.

В летѣ  1066 је начало льудове повстаније против Готшалкови. Повстаније је было поддържено и водѣно бывшими поганскими духовниками, ктори сут хотѣли опѣт имати своју бывшу моч.
Първој жъртвој је был сам владыка Готшалк убиты 7. јунија в купѣ с својими другами и духовниками на степенах алтара в църкви в граду Лончину. Готшалкова жена и јего два сыни сут спасили своје житије и избѣгли в Саску държаву. То је был конец мужа, кторы когда бы имал вѣчеј часа, бы можно претворил Ободритско в младу феудалну държаву, ктора бы имала шанс преживѣти експанзију својего мочнего заходнего суседа, и в ктореј бы словѣнски језык јеј обыватѣлов имал час на литерарну стабилизацију. Днес сут крајины бывшего Ободритска пълно германизовани, толико само нѣкаки назвы и имена рѣк и градов нам говорјут, же тамо жил льуд говорѣвшы словѣнским језыком.

Pričiny padu i asimilacije polabskih slověnov.
1) Ne jedinstvo i vojevanije slověnskih plemen medžu seboj.
2) Ne volja sojediniti se pod jednu centralnu vladu.
3) Ne volja prijati hristianstvo i v s'vezu s tim akceptovati nove političsko-c'rkvene i organizačne struktury, ktory sut prinosili v drugih krajinah jih ekonomične dviženije.
Iz tutih pričin nikogda ne doišlo do s'tvorenija nezavisnej d'ržavy polabskih slověnov, ktora by mogla s pomočju tutih principov preživěti v boji s drugimi, u ktorih tuti principy sut vstupili v realitu.

Причины паду и асимилације полабских словѣнов.
1) Не јединство и војеваније словѣнских племен меджу себој.
2) Не вольа сојединити се под једну централну владу.
3) Не вольа пријати христианство и в съвезу с тим акцептовати нове политичско-църквене и организачне структуры, кторы сут приносили в других крајинах јих економичне движеније.
Из тутих причин никогда не доишло до сътворенија независнеј държавы полабских словѣнов, ктора бы могла с помочју тутих принципов преживѣти в боји с другими, у кторих тути принципы сут вступили в реалиту.

V s'veze s tutoj problematikoj se možeme vsi kratko zamysleti nad tim, kak by situacija byla, kogda by zemje polabskih slověnov byly hristianizovany iz strany svojih izhodnih slověnskih susedov ili kogda by k njim  doišla hristianizacija v časah misije bratov Cyrila i Metodija s pomočjeju pisanego slověnskego jezyka. Ale o tom više pisati ne budeme, bo pytanije čto by bylo, kogda by bylo, vsi možete produmati v svojih s'rdcah osobno:)

В съвезе с тутој проблематикој се можеме вси кратко замыслети над тим, как бы ситуација была, когда бы земје полабских словѣнов былы христианизованы из страны својих изходних словѣнских суседов или когда бы к нјим доишла христианизација в часах мисије братов Цырила и Методија с помочјеју писанего словѣнскего језыка. Але о том више писати не будеме, бо пытаније что бы было, когда бы было, вси можете продумати в својих сърдцах особно:)

(ns)