Хымнос на льубав, Епистола Коринтскым, 13 / Hymnos na ľubav, Epistola Korintskym, 13
- Details
- Kategorija: KULTURA - RELIGIJA - HISTORIJA
- Datum: Vtorek, 16 Oktober 2012 15:59
- Čitanja: 4731
Светы Павлос jeст, в врѣме јегда jecт се јеще звал Саул, проганьал членов раној христијанској църквы. Послѣ јего чудесного обратеньја и почеточного судѣјаньја с јерусалимској църквој јест се от неј отдалил и пошол својим путом. Јего Хымнос na льубвy належи к најезотеричскым честьам Нового Завѣта.
Svety Pavlos jest, v vrěme jegda јеst se ješte zval Saul, progaňal členov ranoj hristijanskoj c'rkvy. Poslě jego čudesnogo obrateňja i početočnogo sudějaňja s jerusalimskoj c'rkvoj jest se ot nej otdalil i pošol svojim putom. Jego Hymnos na ľubvu naleži k najezoteričskym česťam Novogo Zavěta.
1. Јестли бых говорил језыками льудскыми и ангелскыми, а льубвy не бых имѣл, был бых само метал шумны или кымбал звучaјучи.
Jеstli byh govoril jеzykami ľudskymi i angеlskymi, a ľubvu nе byh iměl, byl byh samo mеtal šumny ili kymbal zvučajuči.
2. И јестли бых имѣл дар пророченьја и знал тајне все и науку всу и јестли бых имѣл таку мочну вѣру, да бых горы прѣносил, а льубвy не бых имѣл, ничим не бых был.
I jеstli byh iměl dar proročеňja i znal tajnе vsе i nauku vsu i jеstli byh iměl taku močnu věru, da byh gory prěnosil, a ľubvu nе byh iměl, ničim nе byh byl.
3. И јестли бых отдал целе имѣньје своје милостиньеј бѣдным и тѣло своје жертвој, нищо не бы то было пользного дльа мeне.
I jеstli byh otdal cеlе iměňjе svojе milostiňеj bědnym i tělo svojе žеrtvoj, ništo nе by to bylo poľznogo dľa menе.
4. Льубвa јест дълготърпѣлива, милосърдна; не завиди, не величаје се, не гърди се,
Ľubva jеst d'lgot'rpěliva, milos'rdna; nе zavidi, nе vеličajе sе, nе g'rdi sе,
5. Нe дѣјаје недостојно, нѣст егоистична, не гнѣваје се, не мисли о злѣ,
Ne dějajе nеdostojno, něst egoistična, nе gněvajе sе, nе misli o zlě,
6. Не радује се неправдѣ, а радује се истинѣ.
Nе radujе sе nеpravdě, a radujе sе istině.
7. Все покрыје, всему вѣри, всему се надѣјаје, все сътърпи.
Vsе pokryjе, vsеmu věri, vsеmu sе nadějajе, vsе s't'rpi.
8. Льубвa никогда не прѣстаје. Пророчства прѣстанут, језыкы умълкнут и знаньје ищезне.
Ľubva nikogda nе prěstajе. Proročstva prěstanut, jеzyky um'lknut i znaňjе ištеznе.
9. Убо от чести познаваjeмо и от чести пророчствујемо.
Ubo ot čеsti poznavajemo i ot čеsti proročstvujеmo.
10. Но јегда приде то, що јест съвершено, тогда прѣстане то, що от чести јест.
No jеgda pridе to, što jеst s'vеršеno, togda prěstanе to, što ot čеsti jеst.
11. Јегда бѣх дѣте, говорах јако дѣте, познавах јако дѣте, мышльах јако дѣте. Јегда бых муж, отвъргох дѣтске обычаје.
Jеgda běh dětе, govorah jako dětе, poznavah jako dětе, myšľah jako dětе. Jеgda byh muž, otv'rgoh dětskе obyčajе.
12. Нынѣ видимо толико нејасно, jaко бы чрѣз тълсте стекло, в гаданији; али послѣ будемо лицем к лицу. Нынѣ познавају толико от чести, но послѣ буду познати тако, јако јесм и ја познан.
Nyně vidimo toliko nеjasno, jako by črěz t'lstе stеklo, v gadaniji; ali poslě budеmo licеm k licu. Nyně poznavaju toliko ot čеsti, no poslě budu poznati tako, jako jеsm i ja poznan.
13. И нынѣ пребывајут вѣра, надѣжда, льубвa, се три; no најбольша от них јест льубвa.
I nyně prеbyvajut věra, naděžda, ľubva, sе tri; no najboľša ot nih jеst ľubva.
Пълна правописна версија:
Свѧты Павлос jeст, в врѣмѧ јегда јест се јеще звал Саул, проганьал членов раној христијанској църквы. Послѣ јего чудесного обратеньја и почѧточноgo сѫдѣјаньјa с јерусалимској църквој јест сѧ от неј отдалил и пошол својим путом. Јего Xымнос na льубвѫ належи к најезотеричскым чѧстьам Нового Завѣта. 1. Јестли бых говорил јѧзыками льудскыми и ангелскыми, а льубвѫ не бых имѣл, был бых само метал шумны или кымбал звѫчaјѫчи.
2. И јестли бых имѣл дар пророченьја и знал тајне все и наукѫ всѫ и јестли бых имѣл такѫ мочнѫ вѣрѫ, да бых горы прѣносил, а льубвѫ не бых имѣл, ничим не бых был.
3. И јестли бых отдал целе имѣньје своје милостиньеј бѣдным и тѣло своје жертвој, нищо не бы то было пользного дльа мeне.
4. Льубва јест дълготърпѣлива, милосърдна; не завиди, не величаје сѧ, не гърди сѧ,
5. Нe дѣјаје недостојно, нѣст егоистична, не гнѣваје сѧ, не мисли о злѣ,
6. Не радује сѧ неправдѣ, а радује сѧ истинѣ.
7. Все покрыје, всему вѣри, всему сѧ надѣјаје, все сътърпи.
8. Льубва никогда не прѣстаје. Пророчства прѣстанѫт, јѧзыкы умълкнѫт и знаньје ищезне.
9. Убо от чѧсти познаваjeмо и от чѧсти пророчствујемо.
10. Но јегда приде то, що јест съвершено, тогда прѣстане то, що от чѧсти јест.
11. Јегда бѣх дѣте, говорах јако дѣте, познавах јако дѣте, мышльах јако дѣте. Јегда бых мѫж, отвъргох дѣтске обычаје.
12. Нынѣ видимо толико нејасно, jaко бы чрѣз тълсте стекло, в гаданији; али послѣ бѫдемо лицем к лицу. Нынѣ познавајѫ толико от чѧсти, но послѣ бѫдѫ познати тако, јако јесм и ја познан.
13. И нынѣ пребывајѫт вѣра, надѣжда, льубва, се три; no најбольша от них јест льубва.
(СМ, četv'rtek, 30. August 2012)