NAJČITAJEME ČLANKY

KTO HOČE ŽIVETI VEČNO?

KTO HOČE ŽIVETI VEČNO?

NAUČNIK VIDI LEČENJE STAŘENJA.

КТО ХОЧЕ ЖИВЕТИ ВЕЧНО?

НАУЧНИК ВИДИ ЛЕЧЕНЈЕ СТАРЬЕНЈА

 

Jesli predskazanja AUBREYA DE GREYA sut prave, prvy človek, ktory uvidi svoj 150 deň rodženja už se urodil. I prva osoba, ktora prožive 1000 rokov može byti menej než 20 rokov mladši.

Biomedicinski gerontolog i glavny naučnik fundaciji, ktora je posvečena , DE GREY mneva, že podčasom svojego vlastnogo žitja, lekari mogut imeti vse orudja potrebne, aby "izlečiti" stařenje - izgnanje hvorob prihodijučih s nim i prodolženje žitja na neopredeleno dolgo vremeno.

„Ja by myslil, že imamo 50/50 šans, aby dovesti stařenje pod lekarsku kontrolu do takogo uravňa, ktory ja by nazval rešajuči, podčas naslednyh 25 rokov ili tako,” povedel DE GREY pred premolvjenjem v Kralevskoj Akademiji Nauki Velikoj Britaniji.

starenja

„A ja upotrebjam slovo ‘rešajuči’, aby se dorazumeti značenje sego samogo roda lekarskoj kontroli, ktoru dnes imamo nad zaraznymi hvorobami.

DE GREY vidi vremeno, kogdy ľudi budut hoditi do svojih lekařev dľa redovnogo „poddrživanja”, ktoro na to vremeno bude vkľučati genovu terapiju, terapiji  materinskih kletok, stimulaciji imunnogo systema, i mnogo drugih, naprednyh lekarskih tehnik dľa poddrživanja ľudej v dobrom stane.

Јесли предсказанја АУБРЕЈ’А ДЕ ГРЕЈ’А сут праве, првы чловек, кторы увиди свој 150 день родженја уж се уродил.  И прва особа, ктора проживе 1000 роков може быти менеј неж 20 роков младши.

Биомедицински геронтолог и главны научник фундацији, ктора је посвечена разискиванју долгоживости, ДЕ ГРЕЈ мнева, же подчасом својего властного житја, лекари могут имети все орудја потребне, абы "излечити" старьенје - изгнанје хвороб приходијучих с ним и продолженје житја на неопределено долго времено.

„Ја бы мыслил, же имамо 50/50 шанс, абы довести старьенје под лекарску контролу до такого уравньа, кторы ја бы назвал решајучи, подчас наследных 25 роков или тако,” поведел ДЕ ГРЕЈ пред премолвјенјем в Кралевској Академији Науки Великој Британији.

„А ја употребјам слово ‘решајучи’, абы се доразумети значенје сего самого рода лекарској контроли, ктору днес имамо над заразными хворобами.

ДЕ ГРЕЈ види времено, когды льуди будут ходити до својих лекарьев дльа редовного „поддрживанја”, кторо на то времено буде вкльучати генову терапију, терапији  материнских клеток, стимулацији имунного сыстема, и много других, напредных лекарских техник дльа поддрживанја льудеј в добром стане.

Aubrey De GreyDE GREY domovi blizko Cambridge University, gde on dostal doktorat v roke 2000 i jest glavnym naukovym činovnikom Kalifornijskoj non-profit FundacijiSENS“ (Strategiji Po Razvijanju Neznačnogo Stařenja), ktoru on spolu-ustanovil v 2009.

On opisuje stařenje jak dožitno sbiranje se različnyh tipov molekularnoj i kletkovoj škody po vsemu telu.

„Ideja jest, aby vplyvnuti na to, što možno nazvati „preventivna geriatrija“, gde periodično popravjajut molekularne i kletkove škody, predžej než oni dostignut uravňa priskupjenja, ktory jest boleznotvorny,“ on objasnil.

De Grey BookДЕ ГРЕЈ домови близко Kембриджски Университет, где он достал докторат в роке 2000 и јест главным науковым чиновником Калифорнијској нон-профит Фундацији „СЕНС“ (Стратегији По Развијанју Незначного Старьенја), ктору он сполу-установил в 2009.

Он описује старьенје јак дожитно сбиранје се различных типов молекуларној и клетковој шкоды по всему телу.

„Идеја јест, абы вплывнути на то, што можно назвати „превентивна гериатрија“, где периодично поправјајут молекуларне и клеткове шкоды, преджеј неж они достигнут уравньа прискупјенја, кторы јест болезнотворны,“ он објаснил.

IZZOV - ИЗЗОВ

Perfect BodyTočno kak daleko i kak bystro dolgosť žitja povyši se v budučnosti, je predmet debaty, ale smer je jasny. Dolgosť žitja se povyša vsakoročno na srednju tri mesecah, i eksperty oceňajut, že može byti milion storočnikov po vsemu svetu do roka 2030.

Do dnes, najdolžej živuči oficialno zaregistrovany na svete človek prožil do 122 rokov, i v samoj Japoniji v 2010 bylo vyše než 44.000 storočnikov.

Nektore raziskivateli govorjut, že tendencija k dolžšemu žitju može se zapomaliti vsled epidemiji tolstosti, ktora sejčas preteka od bogatyh krajin do razvijajučego sveta.

Точно как далеко и как быстро долгость житја повыши се в будучности, је предмет дебаты, але смер је јасны.  Долгость житја се повыша всакорочно на среднју три месецах, и експерты оценьајут, же може быти милион сторочников по всему свету до рока 2030.

До днес, најдолжеј живучи официално зарегистрованы на свете чловек прожил до 122 роков, и в самој Јапонији в 2010 было выше неж 44.000 сторочников.

Некторе разискиватели говорјут, же тенденција к должшему житју може се запомалити вслед епидемији толстости, ктора сејчас претека од богатых крајин до развијајучего света.

Ideji DE GREYa mogut izdavati se neobyčnymi, no $20.000 ktory Technology Review Journal iz Massachusetts Institute of Technology (MIT) predložil dľa ktorogo-budmolekularnogo biologa, ktory pokaže, žeteorija SENSDE GREYa jetak nepravilna, že ne zaslužuje naučnoj debaty,“ nikogdy ne byli izigrane.

Suditeli penežnoj nagrady stali motivovani do zadejanja črez gnevno uniženje De Greya, napravjeno od skupščiny deveti vidnyh naučnikov, ktori odkidnuli jego rabotu kak "pseudo nauku."

Suditeli rešili, že se izznačenje ne je spravedlivo, tvrdijuč zamesto že SENSjestvuje v sredine ješče ne probovanyh idej, ktore nektori ľudi mogut najdti intrigujuče, ale v ktoryh drugi mogut sumnevati se.“

Идеји ДЕ ГРЕЈ’а могут издавати се необычными, но $20.000 кторы Technology Review Journal из Massachusetts Institute of Technology (MIT) предложил дльа кторого-буд’ молекуларного биолога, кторы покаже, же „теорија СЕНС“ ДЕ ГРЕЈ’а је „так неправилна, же не заслужује научној дебаты,“ никогды не были изигране.

Судители пенежној награды стали мотивовани до задејанја чрез гневно униженје Де ГРЕЈ’а, направјено од скупшчины девети видных научников, ктори одкиднули јего работу как "псеудо науку."

Судители решили, же се иззначенје не је справедливо, тврдијуч заместо же СЕНС „јествује в средине јешче не пробованых идеј, кторе нектори льуди могут најдти интригујуче, але в кторых други могут сумневати се.“

KLETOČNO OZDRAVJENJE - КЛЕТОЧНО ОЗДРАВЈЕНЬЕ

DNADľa nektoryh ľudi, možlivosť žitja po sotki rokov takože ne jest osoblivo prijemnas obrazami pokolenj bolnyh, slabyh, staryh ľudi, i společenstv, ktore vyše i vyše ne imajut sposobnosti, aby obslužiti se s takimi uslovjami.

Ale DE GREY govori, že prodolženje žitja ne jest jego cel'em.  Jego osnovny cel’ jest: zadržanje smrtonosnyh hvorob starosti.

„To absolutno ne jest pytanje udržanja ľudi živučimi, v zlom stane zdravja,“ on skazal agenciji Reuters.  „To jest o unemožlivjanju zahvorovanja vsled starosti.  Osoblive terapiji nad ktorymi my rabotamo, jedino budut davati dolgo žitje kako bočny efekt davanja dobrejšego zdravja.

DE GREY deli škody, ktore pričiňa stařenje, na sedm glavnyh kategoriji, dľa ktoryh treba razviti tehniki popravki, jesli jego predskazanje na bezpreryvno poddrživanje zdravja se staje realnostju.

Дльа некторых льуди, можливость житја по сотки роков такоже не јест особливо пријемна – с образами поколенј болных, слабых, старых льуди, и сполеченств, кторе выше и выше не имајут способности, абы обслужити се с такими условјами.

Але ДЕ ГРЕЈ говори, же продолженје житја не јест јего цельем.  Јего основны цел’ јест: задржанје смртоносных хвороб старости.

„То абсолутно не јест пытанје удржанја льуди живучими, в злом стане здравја,“ он сказал агенцији Реутерс.  „То јест о унеможливјанју захворованја вслед старости.  Особливе терапији над кторыми мы работамо, једино будут давати долго житје како бочны ефект даванја добрејшего здравја.

ДЕ ГРЕЈ дели шкоды, кторе причиньа старьенје, на седм главных категорији, дльа кторых треба развити техники поправки, јесли јего предсказанје на безпрерывно поддрживанје здравја се стаје реалностју.

On kaže, že hot’ dľa nektoryh kategorij nauka ješče je v svojih najranejših stadijah, dľa drugih nauka už je skorej dostupna.

„Terapija materskoj kletki jest velika čest’ togo.  Ta je nameřena, aby zavratiti jedin tip škody, na imenno – utrata kletok, kogdy kletki umirajut i ne zameňajut se avtomatično – i terapija materskoj kletki už jest v faze kliničnogo testovanja (na ľudih),“ skazal.

Sejčas terapiji materskoj kletki provodžajut se na ľuďah imajučih poraňenja hrebetnogo mozka, i DE GREY i drugi govorjut, že oni mogut pred nedavnym vremenom byti upotrebjane, aby najdti sposoby popravjenja mozga i srdca poškodženego hvoroboju.

Он каже, же хот’ дльа некторых категориј наука јешче је в својих најранејших стадијах, дльа других наука уж је скореј доступна.

„Терапија матерској клетки јест велика чест’ того.  Та је намерьена, абы завратити једин тип шкоды, на именно – утрата клеток, когды клетки умирајут и не заменьајут се автоматично – и терапија матерској клетки уж јест в фазе клиничного тестованја (на льудих),“ сказал.

Сејчас терапији матерској клетки проводжајут се на льудьах имајучих пораньенја хребетного мозка, и ДЕ ГРЕЈ и други говорјут, же они могут пред недавным временом быти употребјане, абы најдти способы поправјенја мозга и срдца пошкодженего хворобоју.

BEZ OGRANIČEŇ VEKA - БЕЗ ОГРАНИЧЕНЬ ВЕКА

ZiSrdečno-sosudove hvoroby sut najvelikšimi smrtonosnymi hvorobami na zemji svezanymi s vekom i DE GREY kaže, že v tom vzglede je ješče mnogo do učiňenjahotraziskivateli uže označili, kakim putem idti.

Hvoroby srdca, ktore pričinjajut srdečnu nedostatočnosť, srdečne napady i sut nasledstvom nagromadženja nekotoryh tipov togo, što DE GREY nazyvamolekularne smeti“ – vtorne produkty metaboličnyh procesov telaktore naše tela ne mogut traviti ili izvesti.

„Smeti gromadijut se vnutr kletki, i v konce škodijut delanju kletki,“ skazal on.

DE GREY sutruduje s kolegami v USA, aby opoznati enzymy u raznyh zveřev, ktori mogut razkladati smeti i čistiti kletki – a potom, ceľ jest zamysliti genetyčne terapiji, aby dati take sposobnosti ľuďam.

Jesli my by mogli učiniti to v slučaje nekotoryh odrod holesterola, ktori gromadijut se v kletkah steny arteriji, togdy prosto my by ne imeli srdečno-sosudovyh hvorob, skazal DE GREY.

Срдечно-сосудове хворобы сут највеликшими смртоносными хворобами на земји свезаными с веком и ДЕ ГРЕЈ каже, же в том взгледе је јешче много до учиньенја – хот’ разискиватели уже означили, каким пут’ем идти.

Хворобы срдца, кторе причинјајут срдечну недостаточность, срдечне напады и мозгове удары сут наследством нагромадженја некоторых типов того, што ДЕ ГРЕЈ называ „молекуларне смети“ – вторне продукты метаболичных процесов тела – кторе наше тела не могут травити или  извести.

„Смети громадијут се внутр клетки, и в конце шкодијут деланју клетки,“ сказал он.

ДЕ ГРЕЈ сутрудује с колегами в USA, абы опознати ензымы у разных зверьев, ктори могут разкладати смети и чистити клетки – а потом, цель јест замыслити генетычне терапији, абы дати таке способности льудьам.

Јесли мы бы могли учинити то в случаје некоторых одрод холестерола, ктори громадијут се в клетках стены артерији, тогды просто мы бы не имели срдечно-сосудовых хвороб, сказал ДЕ ГРЕЈ.

DE GREY nehotno dava krepke predskazanja o tom, kak dolgo ľudi mogut živeti v budučnosti, ale on govori, že s vsakim važnym uspehom dolgoživosti naučniki dostajut vyše vremena, aby ješče dosegnuti vyše naučny uspeh.

Po jego pogledu to označa, že prvy človek, ktory žive 1000 rokov, pravdopodobno urodi se menej než 20 rokov posle prvogo človeka, ktory dožive do 150 rokov.

Ja to nazyvam bystrosť izbeganja dolgoživostikogdy imamo dostatočno polny sostav sposobov lečenja, aby umožliviti nam zavračenje hvorob starosti bystrej než prehodi vremeno. I tak, my izigramo dostatočno vremena, aby razviti vyše sposobov lečenja s tečenjem vremena – on skazal.

„To, što my by mogli predskazati na pogled togo, kak dolgo ľudi budut živeli, jest popolno ništo, jerbo to ugotovi se rizikom smrti po drugim pričinam, takim kak zloslučvy,“ povedil on.

No, zapravdu, pytanje kak davno si urodil se ne povinno naložiti nikakogo ograničenja. Cela ideja poddrživanja dobrego zdravja jest to, že dela bezkonečno.

StaryДЕ ГРЕЈ нехотно дава крепке предсказанја о том, как долго льуди могут живети в будучности, але он говори, же с всаким важным успехом долгоживости научники достајут выше времена, абы јешче досегнути выше научны успех.

По јего погледу то означа, же првы чловек, кторы живе 1000 роков, правдоподобно уроди се менеј неж 20 роков после првого чловека, кторы доживе до 150 роков.

„Ја то называм быстрость избеганја долгоживости  – когды имамо достаточно полны состав способов леченја, абы уможливити нам завраченје хвороб старости быстреј неж преходи времено. И так, мы изиграмо достаточно времена, абы развити выше способов леченја с теченјем времена – он сказал.

„То, што мы бы могли предсказати на поглед того, как долго льуди будут живели, јест пополно ништо, јербо то уготови се ризиком смрти по другим причинам, таким как злослучвы,“ поведил он.

Но, заправду, пытанје как давно си уродил се не повинно наложити никакого ограниченја. Цела идеја поддрживанја добрего здравја јест то, же дела безконечно.

 

 

boleznotvorny - болезнотворны - pathogenic

dolgosť žitja - долгость житја - life expectancy

dolgoživeny - долгоживены - long-lived

dolgoživostno raziskivanje - долгоживостно разискиванје - longevity research

dožitny - дожитны - lifelong

hvoroba srdca - хвороба срдца - heart disease

izzov - иззов - challenge

 

mozgovy udar - мозговы удар - stroke, cerebrovascular accident, apoplexy

nedostatočnost' srdca - недостаточность срдца - heart failure

odroda - одрода - biological form, species

raziskivanje dolgoživosti - разискиванје долгоживости - longevity research

srdečno-sosudova hvoroba - срдечно-сосудова хвороба - cardio vascular disease

srdečna hvoroba - срдечна хвороба - heart disease

srdečna nedostatočnosť - срдечна недостаточность - heart failure

srdečny napad - срдечны напад - heart attack

terapija materskoj kletki - терапија матерској клетки - stem cell therapy

 

Blagodarujuč pomoči Andreja i Jana vS

 

OD:  Reuters  http://reut.rs/w6fDNy

[ms]

 

 

 

poneděljek, 19. August 2019

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV