NAJČITAJEME ČLANKY

M.Majar Ziljski i jego "Узајемнi правопiс славјанскi"

  "Uzajemni pravopis slavjanski" / "Узајемни правопис славјански"

 je napisal v 1865 g. i na světlo světa izdal Matija Majar Ziljski.

је написал в 1865 г. и на свѣтло свѣта издал Матија Мајар Зилјски.

 

 

 

M.M.Ziljski (7.februara 1809, Goriče v Ziljskej dolině, 31. julija 1892, Praga)
je byl slovenski rimskokatoličski duhovnik, narodopisec, jezykoslovec i narodny buditelj.

М.М.Зилјски (7.фебруара 1809, Гориче в Зилјскеј долинѣ, 31. юлија 1892, Прага) је был словенски римскокатоличски духовник, народописец, језыкословец и народны будителј.

 

 

Ako jedin iz p'rvih je propagoval s'jediněnije Slovenije i zato je spisal peticiju s jasnym političskim programom, ktoru je počal širiti.
Kogda drugi o s'jediněniji toliko samo sut govorili, M. Majar je uže tako dělal i za tu ideju tvoril.

Ако једин из първих је пропаговал съјединѣније Словеније и зато је списал петицию с јасным политичским програмом, ктору је почал ширити.
Когда други о съјединѣнији толико само сут говорили, М. Мајар је уже тако дѣлал и за ту идею творил.

 

Jedin iz najlěpših spisov, ktory je napisal je takorečeny učebnik "Uzajemni pravopis slavjanski - uzajemna slovnica ali mluvnica slavjanska".
Majarova ideja je byla, že pisatelj, ktory hoče pisati za svoje narodne plemě, piše na svojem narodnem jezyku, no ako li hoče spisati něčto važne i interesne dlja drugih slověnov, može pisati svoj narodny jazyk na vzajemnem pravopisaniji.
Čto je vzajemne pravopisanije ? vzajemne pravopisanije je kogda pisatelj piše svoj narodny jezyk vzajemno, to je tako, že upotrěbivaje gramatične pravidla, ktora sut obična i razumiva vsim slověnom ili večej jih straně.
Pisati tako vzajemno jest ideja jedinego vzajemnego knižnego slověnskego jezyka, ktory bude jestvovati v kupie s drugimi narodnimi jezykami i bude se jim služiti v mežduslověnskej komunikaciji.

Једин из најлѣпших списов, кторы је написал је такоречены учебник "Узајемни правопис славјански - узајемна словница али млувница славјанска".
Мајарова идеја је была, же писателј, кторы хоче писати за своје народне племѣ, пише на својем народнем језыку, но ако ли хоче списати нѣчто важне и интересне длја других словѣнов, може писати свој народны јазык на взајемнем правописанији.
Что је взајемне правописаније ? взајемне правописаније јест когда писателј пише свој народны језык взајемно, то је тако, же употрѣбиваје граматичне правидла, ктора сут обична и разумива всим словѣном или вечеј јих странѣ.
Писати тако взајемно јест идеја јединего взајемнего книжнего словѣнскего језыка, кторы буде јествовати в купѣ с другими народними језыками и буде се јим служити в междусловѣнскеј комуникацији.

 

Propagovanijem tutej ideji se je Matija Majar včlenil v družinu těh, ktori v tečeniji věkov sut imali identičnu ideju.
Ako li budete čitati jego knigu o vzajemnem pravopisaniji, budete viděti, že principy, ktori je M. Majar upotrěbil sut velmi blizu ili identične s principy konstrukcije dnešnego medžuslověnskego jezyka (pisanego po novoslověnskej ili slovianskej gramatike). Gramatične razliky sut minimalne.

M. Majar je sravnil gramatiky šestih slověnskih jezykov (c'rkveno-slověnskego, ruskego, srbskego/hrvatskego, češskego i polskego) i tako iz njih izbral to čto jest vzajemne.
Jego vzajemna gramatika jest takože dobrym pomočnikom vsim studentam slověnskih jezykov, bo v njej jest možno naiti gramatične pravidla šestih jezykov, jedin k drugemu sravněni na jedinej stranici i ne jest vam potrěbno imati šest otdělnih učebnikov.
Možeme v pravdě skazati, že dnešny medžuslověnsky jezyk jest nastupnikom jezyka, ktorym je pisal svoje děla M. Majar Ziljski.

Пропагованијем тутеј идеји се је Матија Мајар вчленил в дружину тѣх, ктори в теченији вѣков сут имали идентичну идею.
Ако ли будете читати јего книгу о взајемнем правописанији, будете видѣти, же принципы, ктори је М. Мајар употрѣбил сут велми близу или идентичне с принципы конструкције днешнего меджусловѣнскего језыка (писанего по новословѣнскеј или словианскеј граматике). Граматичне разликы сут минималне.

М. Мајар је сравнил граматикы шестих словѣнских језыков (църквено-словѣнскего, рускего, србскего/хрватскего, чешскего и полскего) и тако из нјих избрал то что јест взајемне.
Јего взајемна граматика јест такоже добрым помочником всим студентам словѣнских језыков, бо в нјеј јест можно наити граматичне правидла шестих језыков, једин к другему сравнѣни на јединеј страници и не јест вам потрѣбно имати шест отдѣлних учебников.
Можеме в правдѣ сказати, же днешны меджусловѣнскы језык јест наступником језыка, кторым је писал своје дѣла М. Мајар Зилјски.

 

 Na tutih internetovih stranicah http://www.zkracovatko.cz/F6AeC4 jest kniga "Uzajemni pravopis slavjanski". Knigu jest možno stegnuti v formatu PDF (vpravo/desno gore pod znamenijem kola/s'lnca).  На тутих интернетових страницах јест книга "Узајемни правопис славјански". Книгу јест можно стегнути в формату ПДФ (вправо/десно горе под знаменијем кола/сълнца).

Kniga o svetih bratah K+M ot Ziljskego, napisana na vzajemnom pravopisaniji http://www.zkracovatko.cz/Op2QhP  Книга о светих братах К+М от Зилјскего, написана на взајемном правописанији

 

Drugi avtori, ktorih sut interesovala ideja vseslověnskego jazyka / Други автори, кторих сут интересовала идеја всесловѣнскего јазыка.

http://www.zkracovatko.cz/VcqrAC

http://www.zkracovatko.cz/TJFKqj

(ns)

poneděljek, 19. August 2019

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV