NAJČITAJEME ČLANKY

Medžuslovienske Brailleovo pismo/Меджусловѣнске Брајлово писмо

Кыриллска верзија јест под латинскеј верзијеј.

V sliedujučem textu jest popisany braillsky kod dlja medžuslovienskih jezykov. P'rvieje niekoliko faktov o originalnej Brailleovej abecedie i jej modifikacijah.

 

Brailleovo pismo (braill) jest v godinie 1824 iztvoril francuzsky učitelj Louis Braille na osnovie binarnego koda francuzskego vojska za čitanije v tmie. Ot togo vremene jest se braill razširil do celego svieta i dnes existujut braillske abecedy dlja bez malogo vsih jezykov na svietie. Na žalkost, ne vsi kody sut postavieni na jednej osnovie, no jezyky pišuči latinicej imajut bolše ili menše rovnu braillsku abecedu. Slovienski jezyky imajut četyri osnovne systemy: jugoslavsky, češsko-slovacky, poljsky i russky, jegože koristijut vsi vostočnoslovienski jezyky i jezyk bulgarsky. Glavno russky braillsky kod jest veliko različny ot ostalih, bo jego osnovoj jest latinična transkripcija russkej kyrillice i niektore bukvy v njej imajut umietno iztvoriene znaky. To znači, što napr. bukva ж (ž) se v russkem braillu piše rovno s latinskim pismenom j i bukva ч (č) imaje rovny znak kako latinska bukva q. Pomyslom medžuslovienskego brailla jest sojedniti vse četyri braillske systemy slovienskih jezykov i iztvoriti jedin univerzalny braillsky kod, ktory by byl rovny dlja novoslovienskego jezyka i jezyka Slovianski. Takože jest važne, da tutoj kod ne znaje razliky medžu latinicej i kyrillicej. Taky neutralny braillsky kod jest veliko praktičny, bo diekujuč njemu jest braill rovny latinici i kyrillici. Zato jest prosto možne prievesti vsjaky medžusloviensky text iz jednego pisma do drugego i nazad. Dalšim pozitivom jest, što ne-vidjučim ljudim, ktori by hotieli čitati medžuslovienske jezyky, ne jest trieba učiti se dvie različne abecedy.
Variant medžuslovienskego brailla popisany v ovem članku jest postavieny glavno na češsko-slovackej i jugoslavskej braillskej abecedie.


В слѣдуючем тексту јест пописаны брајлскы код дльа меджусловѣнских језыков. Първѣје нѣколико фактов о оригиналнеј Брајловеј абецедѣ и јеј модификацијах:

Брајлово писмо (брајл) јест в годинѣ 1824 изтворил французскы учитель Луи Брајл на основѣ бинарнего кода французскего војска дльа читанија в тмѣ. От того времене јест се брајл разширил до целего свѣта и днес ексистуют брајлске абецеды дльа без малого всих језыков на свѣтѣ. На жалкост, не вси коды сут поставѣни на једнеј основѣ, но језыкы пишучи латиницеј имают болше или менше ровну брајлску абецеду. Словѣнски језыкы имают четыри основне сыстемы: югославски, чешско-словацки, польски и русскы, јегоже користиют вси восточнословѣнски језыкы језык булгарскы. Главно русскы брајлскы код јест велико различны од осталих, бо јего основој јест латинична транскрипција русскеј кыриллице и нѣкторе буквы в ньеј имают умѣтно изтворѣне знакы. То значи, що напр. буква ж се в русскем брајлу пише ровно с латинској буквој j и буква ч имаје ровны знак како латинска буква q (кв). Помыслом меджусловѣнскего брајла јест соједнити все четыри брајлске сыстемы словѣнских језыков и изтворити једин универзалны брајлскы код, кторы бы был ровны дльа новословѣнскего језыка и језыка Словјански. Такоже јест важне, да тутој код не знаје разликы меджу латиницеј и кыриллицеј. Такы неутралны брајлскы код јест велико практичны, бо дѣкуюч ньему јест брајл ровны латиници и кыриллици. Зато јест просто можне прѣвести всјакы меджусловѣнскы текст из једнего писма до другего и назад. Далшим позитивом јест, що не-видючим людим, ктори бы хотѣли читати меджусловѣнске језыкы, не јест трѣба учити се двѣ различне абецеды.
Вариант меджусловѣнскего брајла пописаны в овем чланку јест поставѣны главно на чешско-словацкеј и югославскеј брајлскеј абецедѣ.


V tablici niže sut napisani vsi bukvy medžuslovienskej latinice i kyrillice. Po kyrillskej bukvie sliedi braillsky znak konkretnego zvuka, iže jest zapisany čislami toček. Ako li jest bukva samo v jednej abecedie, jej miesto v drugej abecedie jest prazdne. Bukvy sut v poredku latinice, specifični kyrillski bukvy sut na koncu tablice.

В таблици ниже сут написани вси буквы меджусловѣнскеј латинице и кыриллице. По кыриллскеј буквѣ слѣди брајлскы знак конкретнего звука, иже јест записаны числами точек. Ако ли јест буква само в једнеј абецедѣ, јеј мѣсто в другеј абецедѣ јест праздне. Буквы сут в поредку латинице, специфични кыриллски буквы сут на концу таблице.

a - а -       1
b - б - 12
c - ц - 14
č - ч - 16
d - д - 145
ď/dj - дь - 1456 ili d+j
e - е - 15
ě/ie - ѣ - 234
f - ф - 124
g - г - 1245
h - х - 125
i - и - 24
j - ј/ь - 245
k - к - 13
l - л - 123
ľ/lj - ль - 126 ili l+j
m - м - 134
n - н - 1345
ň/nj - нь 1246 ili n+j
o - о - 135
p - п - 1234
q -   - 12345
r - р - 1235
ř/rj - рь - 12356 ili r+j
s - с - 234
š - ш - 156
št - щ/шт - š+t
t - т - 2345
ť/tj - ть - 1256 ili t+j
th - ѳ - 146 ili t+h
u - у - 136
v - в - 1236
w -   - 2456
x - ѯ/кс - 1346
y - ы - 13456
z - з - 1356
ž - ж - 2346
' - ъ - 4

Jotovani samoglasni se pišut kombinacijej j+osnovny samoglasen.
Znak bukvy ѳ jest iztvorieny umietno izbačenijem jednej točky iz originalnego grečskego braillskego znaka.

Јотовани самогласни се пишут комбинацијеј ј+основны самогласен.
Знак буквы ѳ јест изтворѣны умѣтно избаченијем једнеј точкы из оригиналнего гречскего брајлскего знака.

Interpunkčni znaky/Интерпункчни знакы:


(, ) - 2356
" - 236 (otvorienije), 356 (zatvorienije)
. - 3
? - 26
/ - 34


Ostali znaky se pišut kako v živih slovienskih jezykah.
Остали знакы се пишут како в живих словѣнских језыках.

Specifični braillski znaky/Специфични брајлски знакы:
velika bukva/велика буква - 6
bolše velikih bukv/болше великих букв - 56
mala bukva poslie bolše velikih bukv/мала буква послѣ болше великих букв - 5


Razširiena verzija/Разширѣна верзија

Osnovny medžusloviensky braill imaje šest toček. No ako li jest trieba napisati ime s zvukom, ktory v medžuslovienskih jezykah ne jest, može se napisati samo pomočju medžuslovienskih zvukov ili s pridavnimi diakritičnimi znakami, iže koristijut takože pozdnieje pridane točky 7 i 8:

Основны меджусловѣнскы брајл имаје шест точек. Но ако ли јест трѣба написати име с звуком, кторы в меджусловѣнских језыках не јест, може се написати само помочю меджусловѣнских звуков или с придавними диакритичними знаками, иже користиют такоже позднѣје придане точкы 7 и 8:

ostry akcent ili d'lgy samoglasen/остры акцент или дългы самогласен - točky 4 i 5 poslie bukvy/точкы 4 и 5 послѣ буквы
brevis (kratkost)/бревис (краткост) - točky 4 i 6 poslie bukvy/точкы 4 и 6 послѣ буквы
točka nad bukvoj/точка над буквој - bukva+točka 7/буква+точка 7
prelomienije bukvy/преломѣније буквы - bukva+točka 8/буква+точка 8
ogonek/огонек - bukva+točky 7 i 8/буква+точкы 7 и 8
kolce/колце - točka 7 poslie bukvy/точка 7 послѣ буквы
cyrcumflex/сыркомфлекс - točka 8 poslie bukvy/точка 8 послѣ буквы
dvie točky nad bukvoj/двѣ точкы над буквој - točky 7 i 8 poslie bukvy/точкы 7 и 8 послѣ буквы
tilda/тилда - bukva+točky 7 i 8+točky 7 i 8 poslie bukvy/буква+точкы 7 и 8+точкы 7 и 8 послѣ буквы
tupy akcent/тупы акцент - p'lny znak (točky 1, 2, 3, 4, 5, 6) poslie bukvy/пълны знак (точкы 1, 2, 3, 4, 5, 6) послѣ буквы

(ns)

subota, 25. Maj 2019

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV