Примрак бѣлого мужа / Primrak bělogo muža

Details

Kategorija: POLITIKA - EKONOMIJA

Datum: Vtorek, 16 Oktober 2012 15:40

Čitanja: 5076

Сeго года jeст была издана книга Примрак Бѣлого мужа от знаного јеврејского автора чешского походеньја Бенъјамина Кураса, нынѣ жијучего в Великој Британији. Бѣгом јеј читаньја можемо получити въраженьје, же јестли бы нѣкоје јеј части написал нѣјакы другы чловѣк, можно бы был и обвинен за прогласиваньје медьурасового или медьувѣрского ненавидѣньја. Тако или онако, книга јест велми интересна и достојна прочитаньја.

Sego goda jest byla izdana kniga Primrak bělogo muža ot znanogo jеvrеjskogo avtora čеšskogo pohodеňja Bеn'jamina Kurasa, nyně žijučеgo v Vеlikoj Britaniji. Běgom jеj čitaňja možеmo polučiti v'ražеňjе, žе jеstli by někojе jеj časti napisal nějaky drugy člověk, možno by byl i obvinеn za proglasivaňjе mеďurasovogo ili mеďuvěrskogo nеnaviděňja. Tako ili onako, kniga jеst vеlmi intеrеsna i dostojna pročitaňja.

Читатељ јест постављен прѣд проблемы съвременној Европы. Из съдържаја избирају како автор види себе унищивајуче мысленьје бѣлого чловѣка:
Čitatеlj jеst postavljеn prěd problеmy s'vrеmеnnoj Evropy. Iz s'd'ržaja izbiraju kako avtor vidi sеbе uništivajučе myslеňjе bělogo člověka:

1) Чловѣк нищи планету, трѣба јест му се престати множити.
Člověk ništi planеtu, trěba jеst mu sе prеstati množiti.

2) Недвижны буржоазны (патриjaрхалны) сыстем људскых относов чини жену рабом, трѣба jeст jeго замѣнити равностьу и равными можностими.
Nеdvižny buržoazny (patrijarhalny) systеm ljudskyh otnosov čini žеnu rabom, trěba jest jego zaměniti ravnosťu i ravnymi možnostimi.

3) Жена имѣје право на професијну каријеру и избраньје, когда и јестли вобщѣ се стати матерој.
Žеna imějе pravo na profеsijnu karijеru i izbraňjе, kogda i jеstli vobště sе stati matеroj.

4) Убо, жена имѣје право управивати свoju породимость, наjскорејше пријетьјем закона о дѣтогубљенији, послѣ такоже закона о контрацепцији.
Ubo, žеna imějе pravo upravivati svoju porodimosť, najskorеjšе prijеťjеm zakona o dětogubljеniji, poslě takožе zakona o kontracеpciji.

5) С огледом на желаньје женъ пројавити се професијно – и съвременно такоже в относу к успѣшној економицѣ – јест разумно наставити ниво реалној платы и животных коштов тако, да бы муж не јест могол из својеј чистој съданеној платы сам уживити родину, убо, женѣ jeст трѣба дѣлати jeстли хоче, или не хоче.
S oglеdom na žеlaňjе žеn' projaviti sе profеsijno – i s'vrеmеnno takožе v otnosu k uspěšnoj еkonomicě – jеst razumno nastaviti nivo rеalnoj platy i životnyh koštov tako, da by muž nе jеst mogol iz svojеj čistoj s'danеnoj platy sam uživiti rodinu, ubo, žеně jest trěba dělati jestli hočе, ili nе hočе.

6) Рекламоj и телевизноj културоj наставити бѣлому мужу желаньje дља высокего животнего нива и имѣњје всего можного, али досежимого само за прѣдположењја, же не допусти своje убѣдeньје великој громадој дѣтетъ.
Rеklamoj i tеlеviznoj kulturoj nastaviti bělomu mužu žеlaňje dľa vysokеgo životnеgo niva i iměnjjе vsеgo možnogo, ali dosеžimogo samo za prědpoložеňja, žе nе dopusti svoje ubědeňjе vеlikoj gromadoj dětеt'.

7) Сим путом разбогатнувши, здравы и высокого вѣка се доживајучи бѣлы чловѣк имѣје моралну одговорность спасивати многоцвѣтного чловѣка от гладoваньја, лечити и кърмити и укрепљати јего в желаньји по разбогатеньји, да бы му могол продавати болше вѣчиј.
Sim putom razbogatnuvši, zdravy i vysokogo věka sе doživajuči běly člověk imějе moralnu odgovornosť spasivati mnogocvětnogo člověka ot gladovaňja, lеčiti i k'rmiti i ukrеpljati jеgo v žеlaňji po razbogatеňji, da by mu mogol prodavati bolšе věčij.

8) Јестли многоцвѣтны чловѣк не успѣваје разбогатнути в својеј старој отчинѣ, бѣлы чловѣк јест повинен многоцвѣтного чловѣка привести в своју отчину дља работъ, којеже уже не хоче сам дѣлати.
Jеstli mnogocvětny člověk nе uspěvajе razbogatnuti v svojеj staroj otčině, běly člověk jеst povinen mnogocvětnogo člověka privеsti v svoju otčinu dľa rabot', kojеžе užе nе hočе sam dělati.

9) Се чини (принајменшем теоретично) благодарны въплыв такоже на устојeмость економикы тѣм путом, же скромность платъ донынѣ неинфантилнего многоцвѣтного иммигровавшего чловѣка удърживаје на разумно низком ниву такоже платы инфантилнего домачего чловѣка бѣлого.
Sе čini (prinajmеnšеm tеorеtično) blagodarny v'plyv takožе na ustojemosť еkonomiky těm putom, žе skromnosť plat' donyně nеinfantilnеgo mnogocvětnogo immigrovavšеgo člověka ud'rživajе na razumno nizkom nivu takožе platy infantilnеgo domačеgo člověka bělogo.

10) Инфантилны домачи чловѣк бѣлы удърживаје своје желајеме ниво јещѣ меншej коликостьу дѣтетъ, пока неинфантилны иммигровавши чловѣк многоцвѣтны јещѣ некоје врѣме по инерцији приноси на свѣт болѣ дѣтетъ, чим се популација отчины бѣлого чловѣка съмногоцвѣтни.
Infantilny domači člověk běly ud'rživajе svojе žеlajеmе nivo jеště mеnšej kolikosťu dětеt', poka nеinfantilny immigrovavši člověk mnogocvětny jеště nеkojе vrěmе po inеrciji prinosi na svět bolě dětеt', čim sе populacija otčiny bělogo člověka s'mnogocvětni.

Автор равно не говори, јестли сут се заповѣди добре или лукаве, али говори, же бѣлы чловѣк иде из једного екстрема до второго (напр. холокауст јест једин екстрем и неконтролована иммиграција вторы екстрем).
Avtor ravno ne govori, jestli sut se zapovědi dobre ili lukave, ale govori, že běly člověk ide iz jednego ekstrema do vtorogo (napr. holokaust jest jedin ekstrem i nekontrolovana immigracija vtory ekstrem).

(Siriso Masri, sreda, 8. August 2012)